Српски сион

В р. 21.

СРПСКИ СИОН

С тр . 655.

Карл1цадск1и, Поморјл Сенскаго, Лике и Корбаве; Зрман4 же и Звони Града до ДалмацГе и Бате до воде Глине ДанЈил-Б Јакшичв." Оригинал овог Јакшићевог записа требао је доћи у нову јабуку 1834 , но није у њу метут, него се налази у конзисторијалној архиви, а у њу је метут препис. Нов крст и јабука на плашчанску пркву подигнут је 26. октобра 1884. У јабуци је осим поменутог Јакшићевог записа шфен и мали дрвени светогорски крстић, когаје владика Мутттицки дао оковати у сребро.

Стогодишњи помен Димитрију Анаетаеијевићу Сабову. Јоиз се на Балкану чуо ратне трубе јек, још не беше углављеи свиштовски мир, а у духу Стратимировићеву роди се корисна мисао о оснивању српске православне гимназије, која ће за дуго времена још бити снажном полугом за одржање верске националне свести австроугарских Срба. Дивна беше замисао мисленога Стратимировића, но још благословенија, по вас српски род, беше издашна десница Димитрија Анастасијевића Сабова! ГБе говим пожртвовањем у новцу основана је и ступила у живот гимназија карловачка. Овај, — с погледом на важност рукосада му, — један од најзнаменитијих добротвора српства, на прву реч митрополитову, обећава и даје новац за гимназију. За живота је дао 10.000 фор. а исто толико и после смрти. Но још 10.000 фор. оставио је гимназији и његов посивак Матија, кад је умро у Пешти, а све по жељи Сабовљевој. Новчаном жртвом и других Срба карловчана омогућен је опстанак и живот српској гимназији карловачкој, који јој је по заузимању Стратимировићеву и највишом одлуком цара Леополда II. од 11. окт. 1791. потпуно загарантован. Том истом одлуком уважен је предлог митрополитов да се Сабову Дмитру подари угарско племство.

Не дуго после времена, кад оснивање гимназије постаде свршеним актом, испугата племениту своју душу Димитрије Анастасијевић. Било је то 30. октобра 1803. Он је сахрањен уз учешће карловачког грађанства на доњем гробљу, а сто година после тога дана ево, захвално поколење, иде знамениту гробу, да му се поклони и рече искрено и дужно: хвала! Старатељство и управа гимназијска приредила је 1. (14.) нов. о. т\ свечан помен оснивачу своме. До подне је одржан парастос, на којем је уз многобројно свештенство чинодјејствовао и ГБ. Св. патријарх Георгије, председник патроната исте гимназије. На парастосу говорио је гимн. катихета Маширевић. Позивајући нас да се помолимо за спас душе Димитрија Сабова и митрополита Стратимировића, чији се прах налази у овом храму, говори о пролазности и ништавости светској, а наглашава важност добрих дела. По завршетку парастоса. отишло се на доње гробље где је опет учињен кратак помен на гробу добротвореву, који је гимназијска омладина окитила венцем свежа цвећа. Над гробом овим, говорио је В. Вујић директор гимназијски о моралној и културној важности задужбине Сабовљеве. За тим је говорио Ј. Вучковић, ректор богословије. Он је у име православне цркве захвалио се сени добротворевој гато је исти у основном писму своме, којим удара темељ гимназији рекао, да се има базирати на учењу православне цркве. После подне је свечаност настављена у дворници гимназијској. Свечаности присуствовао је и 1Б. Св. г. патријарх. Гимназијски кор отпојао је три песме а осмошколац Стојан Богојевић изговорио је дивни пролог, који је саставио српски књижевник а овд. проф. Милан Будисављевић. Свечан говор држао је проф. Ђ. Магарашевић. Он је говорио о политичким приликама и културним, у којима се налазио наш народ у овим крајевима од сеобе. Оцртавши нам развитак српске просвете и српских гакола, задржава се на монументалној задужбини