Српски сион

Стр . бђ8.

ОРПСКИ смон

К1>. 21

Упитани, да л се налазе злодјеји, одговорише, да се не налазе. За тим им је заповеђено, шта имају набавити и онравити. Високопр. Г. Арх. и Митр. пришедпш из мон. Хопова здје во манастир Крушедол 9. јулија пред вечер. В јединонадесјати ден т. ј. в недјељу Их виск. на литургији во времја причастнија изволил народу прочитати слово. 13. т. ј. на сабор св. Арх. Гаврила благоволил св. совершити службу с г. Партением Павловићем еп. посвјашченија, с прочими архимандрити и свјашченицп и дјакони числом осм, на которој рукоположил дјакона нештинскаго Јоана во пресвитера и по совершении литургии молитву с кољенонреклонением читал. Во времјеже каноника слово народу изуст говорил пр. Г. Партениј. Пред литургијеју Их виск. отцу Архимандриту и прочеј братпи увјешчалное поучение говорил. В. 14. же дењ т. м. во малом Филиалмонастирје храмје Сретенија пр. Богородици извојшлп Г. Арх. и Митр. службу Божију послушати, идјеже во времја причастнија говорил л ,удем поучителное слово. По совершении же јеја приказал сељаном крушедолскнм, како јест тужил се иисмено арх. крушедолски Их Пр. на села Крушедола жителе, кои пребивајут на грунту монастиреком, њеки от давнаго времена, а њеки от прошедшаго љета, т. ј. бивши ирњаворци, ако би они људи на том мјесту в напред остали, то монастир би војачески в заиустјенне кратким временем пришел рад творимих от них насилијах. Того ради вскпр. Г. им приказал, кои сут на грунту монастирском, како иже положено шпециФикација имен их, нокажет абие да преселет с грунта монастирскаго на снахијски и никакове законија служби да им свјашченици несовершајут кромје нуждних (т. ј. крестити и нри смерти причастити) такожде и у церков нигдје их ненримати, дондеже не нресељатсја. А прочим сељаном, кои су на снахијском грунту зановедил, да себи церков нравјат на снахијском грунту: понеже вишеречени арх. с прочими братијами многократно досаждивао Их вскпр. во јеже би они, им црков њихову монастиру возвратил, будући да она церков јест Филијал њихова мон, Крушедола от старине,

согражденаже јест преиодобноју Госпожеју Ангелиноју деспотицеју, јакоже в минију рукописном Јулија 30. дне в јеја житији поветствуетсја, јакоже и изручил јест арх. вишепомјанутому. Парохијалнимже свјашчеником крушедолским приказал, да они у напред в монастир на службу сваку т. ј. утрењу, вечерњу, литургију и часове да идут, такожде и Христијани сједјашчи на грунту епахијском. А которису на грунту монастирском, никакоже в церков нигдје да неприпушчајутсја. Свјашченици же крушедолски всја служби своим незапрешченим и неотлученим Христианом в монастирје да дјејствујут. При сеј публикации кто присуствовал, ниже иротокол шпециФице имена изјавит. По тој публикации Их. високр. с ирочими ишли видјети мон. грунт, и јегда били на Зовали иосмотрили, како су стари рибњаци раскопати н с марвом села Крушедола загажеии, тако и ливаде иопасене, и воће доста искварено и изејечено, и тако заповједио тамо арх. да најмит и наредит субашу, кои би носле от нотрице чувао, а кнезу заказал что би они своју чували и на риболовне баре непушчали, и ироче пакости мон. нетворили. Здје от стране спахиске присуствовал ировизор Игнации Курцваил. Отуду ходил до разсељенога села Шелевренца, промотрил и видјел грунт монастирски, јегоже барон Пејачевић, от мон. нокушаетсја себи отимити. И тако бил в церкви нустој того села бившаго, и отуду пришли в монастиру на објед. Поељедует нагшсание имен људеј и домов, коториј живут на грунту монастира Крушедола, имже приказано с того грунта монаетирскаго на спахијски преселиги се: Дом Михаила Кочишева, Ђуре и Јована Андрашева, Лазара Воинова, Пантелие Стојкова, Петра Раилића, Илије Чибуржие, Тешана Макариева, Теодора, Кирила, Захарие, СтеФана, Јоана, Павла, Петра, Јоана, Косте, Ђурке, Мише, Јоана, Стојана, Мише, Стојка, Милете и Тоше Прњаворца, Јована Радовића, Теодора Черте, Марка Шијачкога, СтеФана Пешина, Саве Дошљака, Живане вадовице, Максима Јонановпћа, бабе Вругане, Иетра Ремстјанина, Луке ГладиБрадића, Јоана и Срете Кијачког, Јоана Лукића, Јоана Попова и Ивана Ревке (свега 40 домови. От нравил 4. вселенскаго сабора гл. 18. нравило 13. лист 114.