Српски сион

В Р. 21.

Обшчија доми сотворивше епископију, или монастир, ашче невозвратјат епископом, игуме* ном вешчеј бивгпих во епископии, или в монастирје, нетвердо јест, то и свјашченици убо сушчи да извергутсја, мирстиже или мниси да отлучатсја. Толкование. Ашче церковнаго имјенија продати, или отдати неподобает, множее паче в самијх церквеј и монастиреј неподобает продавати и восхишчати, и бити в них мирских жилишчем, ашче убо восхотјат держешчи возвратити, и уступити ја по древнему образу, добрје сотворјат.* Ашче ли ни, свјашченическаго убо чина сушчи, да извергутсја, мниси же или мирсти человјеци, да отлучатсја, јако дом Божиј, дом куплени творјашче. Четвертаго вселенскаго собора во Халкидоње гл. 13. пр. 24. лиет 103. Монастир с волеју егшскопа поставлен, да пребивает непретворен, и јаже сут в нему имјенија, да будут неотемлема. Ашче же кто инако да восхошчет творити, њест без вини. Толкование. Монастири иже без благословенија и без новељенија епископа созидани бигаа, несаздани сут, ни освјашчени. Повељением же и со благословением епископа создани монастири, јако божественаја мјеста и Богу пор учени сушче, да пребнвајут непретворени и неоЗидими во вјеки, и мирскаја жилигнча николиже да будут в них. Да сохрањат же имјеиија их и стјажанија, села и виногради и всја прочаја, неотемлема и неотходна от них. Ашче же кто преступит повељение се, от правил запрешченију да будут повини. А понеже жители села Крушедола, тако селни, јако и бивгаи прњаворци котори на монастирском грунту и стјажании жителствујут, от ц. к. величества реамбулиратому и соутвержденому не на мали урок и тшчету имјенија тога мон. Крушедола и стјажанија своја, жилишча водрузили како јавно јест; что от них самих и их скотов несноснаја и непресјекомаја удрученија и бједи ваносјат оному св. монастиру, и что не отходјат во свој или спахијски грунт пребивати, но јешче от дна до дна со упорством и насилием умножајутсја и монастирску земљу отимајут. Того ради парохиални свјашченици ондјешни, овим шпециФициратим вишереченим мирстим прњаворцем, дотоље да им неслужат всја прочија треби, кромје крешченија и причашченија, дон* Никон I. томус, слово 22,

О ТР. 6^1.

деже неотидут от мон. земли и стјажанија по вигпереченим каноном. Зане бо и администратор Брњаковић непрестает земљу наполњати, нити ожидати оконченија суда надлежателнаго. Но своеволно отимает тујужде земљу монастирску, посље запрешченија царскаго, кое истое подвигло и мене по правилом вишереченим запрешчение таковое дати, дондеже с грунта мон. они неотидут. А прочим сељаном, кои сут на снахијској земли, и овим подобње, кои отидут с грунта мон., да служат свјашченици всја треби Божественија. На мемориал и прошение крушедолскаго мон. Арх., и на претензију тогожде и всего братства, правилње достојно бити судихом да началнаја церков Крушедола монастира свој Филиал монастир мали храма Сретенија Господња создани Св. Ангелијеју преподобноју, в котором от древности монахине жителствовале, пак на своју потребу и служение примит. Понеже на монастирских земљах, неподобает мирских жителствах церкви бити. И тако нриказа се сељаном да на своем грунту церков себје справјат, и тогда утвари своја церковнија из малаго сего филијала возмут, а до тоље ту да пребивајут на сохраненију. В протокољеже визитации да се инвентирајут ове вешчи повељено јест. Дано в мон. Крушедоље 14. Јулија 1753. Бивши при овој публикации, а во первих високаја особа Павел Ненадовић Арх. и Митр. Партениј Павловић, епископ посвјашченија Захариа Миливоевић, Арх. Хоповски НикиФор Радосављевић, Арх. Крушедолски Никанор Јоановић, Арх. Раковачки Викентиј Поновић, Арх. Шишатовачки НикиФор Поповић, Арх. Љеповински Арсениј Радивоевић, ексарх Арх. Митр. Атанасиј Исаијевић, игуман Реметски Јереј Петр села Крушедола Јереј Давид Јоановић, тогожде села Андреј Андреевић, Петроварадински постФелвалтер. Игнации Курцваил, провизор иришки Кузман кнез села Крушедола со всјем обшчеством. Наставиће се.

*■» ».» ? 14 >. ** СРПСКИ СИОН