Српски сион

С ТР . 660.

ВР. 21.

Проведбена наредба еаборског одбора о потврђеној одлуци еаборској од 5. (10.) Јулија 1902. Д. Р. У последњем броју навели смо у целости наредбу саборског одбора од 27. Септембра о. г. Ас1 С. 0. 8571/2221. ех 1903. којом се спровађа у живот саборска одлука од 5. (18.) Јулија 1902. бр. 6. потврђена превигањим решегаењем од 7. Септембра 1903. у предмету тумачења односно допуне неких чланака епархијске уредбе од 1871. Подједно смо рекли, да ћемо о њој у идућем броју коју вигае проговорити, тто ево и чинимо. Како је „мајеки сабор" 1902. у много и много чему показао своју неспремност како у донагаању закључака — одлука, тако и о њиховом извргаењу, о чему је било говора у овом листу; није чудо, што није донео и проведбену наредбу о одлуци својој од 5. Јулија у погледу тумачења односно допуне неких чланака епархијске уредбе од 1871., кад је већ држао, да за исту одлуку не треба превишње потврде, него ју је упутио саборском одбору на извршење. Саборски одбор примивши исту одлуку на извршење, нагаао је за добро - - на чију упуту, не спада овамо — да је упути кр. уг. министру председнику да исходатајетвује за њу превигању потврду, гато је исти и учинио, и која је добила превишњу потврду. Погато није као што рекосмо сам сабор издао за поменуту одлуку и саму проведбену наредбу; то ју је издао саборски одбор, и ако на то није био овлаштен од самог сабора, и ако је аналогно чо потвр^еној „Уредби епархијској од 1870.," сам сабор требао за њу издати проведбену наредбу чо њеној иотврди. Ну узмимо, да је саборски одбор био властан издати проведбену наредбу за поменуту одлуку, јасно је као сунце, да је иста његова наредба морала бити написана у духу како саме уредбе од 1870., тако исто и поменуте одлуке саборске од 1902., и да у њој није смео ништа новога одређивати што нема у њима и што се с њима не слаже. Па је л тако поступао саборски одбор у својој поменутој проведбеној наредби ? Ми велимо: да није! И за ту своју тврдњу ево и доказа.

1. 2. и 3. тачка проведбене наредбе слаже се с.а самом одлуком. У 4. с.е тачци први део слаже са потврђеном одлуком, други се пак с њоме не слаже, а не слаже се с тога, шго по 3. тачци одлуке припада административном одбору неограничено право да сазива епархијску скупштину, и то бар једанпут за време њене трогодитње периоде, а кад да је сазове и то је његово неоспорно право, и ако у том времену не би је сазвао, одговоран би био по 6. тачци исте одлуке самом сабору. С тога други део 4. тачке проведбене наредбе: „да саборски одбор може упутити адм. одбор на сазив еп. скупгатине, ако исти то на време не учини", ннје основан ни на „Уредби епархијској од 1870. и , ни па потврђеној одлуци од 1902., те по томе не може имати ни важности. 5. је тачка проведбене наредбе непотпуна и нејасна. У њој се вели: „да еп. скупгатина може извргаити верифигсацију приговорених избора само онда, ако је законито конституисана.". Кад се пак еп. скупшт ша има сматрати за законито конституиеану, то се није рекло, а то се бар требало рећи, кад се већ хтело у истој тачци негато рећи о верификацији приговорених избора. Кад је саборски одбор у 11. тачци рекао попут сабора — да еп. скупгатине могу радити онда, кад се искупи надполовична већина еп. скупгатинара, требао је аналогно сабору реКи и о конституисању еп. скупштине. По §. 11. саборског устројства „сабор се проглашује за еастављен — конституисан — чим се надполовична већина свих изабраних посланика оверови и еаборски чаеници изаберу", а по §. 23. допуне саборског пословника од II Маја 1871. „Конституисани сабор предузима верификацију оних саб. чланова, против којих иабора има каквих приговора." Па кад није саборски одбор јасно навео, кад се има еп. скупштина за конституисану ематрати, морају саме еп. скупштине или усвојити у том погледу важеће наређење за сабор, или донети посебан закључак у том погледу, тто им и иначе као самосталним телима припада донети свој пословник. 6. је тачка проведбене наредбе не само противна 3. тачци потврђене одлуке, по којој адми нистративни одбор кад нађе за потребно сазива еп. скупштину, него и чл. Х1ј . „Уредбе епархијске од 1870.", по ком је сваколика црквена