Српски сион
бр. 21.
СРНСКИ
СИОН
С тр . 661.
н школска управа одговорна сабору за свој рад, а не еп. скушптнни, изузимајући еп. школски одбор, који је по § 135. школске уредбе од 1872. одговара еп. екупштини. Б]а. скупштина по чл. ХТШ. поменуте уредбе Аи право само да контролише рад еп. власти, и да јој исте власти подносе извештај о своме раду. ког она има са својим мњењем поднети сабору. Нема она права да еп. конзисторији и адм. одЦ бору, но сам сабор да им издаје или да им ускрати опросницу о њиховом раду. По томе и 6. тачка проведбене наредбе, у којој саборски одбор даје — неовлаштено упуство и епархијским скупштинама и адм. одборима, шта имају радити, пошто није основана ни на „Уредби епархијској од 1870.", ни на потврђеној одлуци од 1902., не може иматп ни важности. Саборски је одбор требао бар толико да претностави самосвести и знања њиховога делокруга и код еп. скупштина и адм. одбора, да ће они знати шта је њихова дузкност и шта им ваља радати. 7. је тачка проведбене наредбе противна не само чл. XVIII. него и чл. Х1 ј . „Уредбе епархијске од 1871.", јер кад на основу чл. XVIII. поменуте уредбе еп. скупштини припада право, да се извештава о раду еп. власти и о томе да свој извештај са својим мњењем сабору поднесе, а не саборском одбору, а на основу § 135. шк. уредбе овом последњем само рад еп. школског одбора, • по чл. ХК и конзисторије и адм. одбора одговорне су сабору за свој рад, а не еп. скупштини или саборском одбору; јасно је, да онда еп. скупштине нису дужне све да и наиђу код тих власти на велику неуредност или немар, да пх извиде и да о томе саборски одбор известе ради даљег поступка. По томе и 7. тачке проведбене наредбе, пошто није основана ни на „Уредби епархијској од 1870.", а ни на потврђеној одлуци од 1902., не може имати ни важности. 8. тачка проведбене наредбе, да епархијске скупштине и еп. власти имају о свом раду слати извештаје званичном листу „Српском митрополијском гласнику", противи се закључцима и митрополијско-црквеног савета и народно-школског савета, који су ове године у два маха овамо од установљења „Митр. гласника" — изјавили, да они не признају исти лист са званичан лист за црквено духовне и школске ствари,
него да сматрају и на даље „Српски сион", покренут 1891. од св. архијерејског сабора за свој званичан орган, ког су они као такав сматрали од 1891. па све до данас. Ако идућа архидијецезална еп. скупштина и остале еп. скупштине, узпризнају „Митр. гласник", покренути 1. Јануара 1903. од саборског одбора у супрот закључку нар. црк. сабора од 7. Јулија 1875., за свој званичан орган, могу слободно њему шиљати извештаје о свом раду, као што могу достављати и административни одбори, ал му не могу и не смеју шиљати извештаје о својим седницами и огласе и еп. конзисторије и школски одбори, који су дужни и једно и друго доетављати у првом реду за њих званичном лпсту „Српском сиону". По томе и 8. тачка проведбене наредбе, пошто нема никаквог законитог ослонца, а противна је и закључцима с&мог сабора и митрополијско црквеног и народно-школског савета, не може имати ни важности. 9. тачка проведбене наредбе, да еп. скупштине имају свој пословник саборском одбору подносити на увиђај ради контроле, да ли исти одговарају автономним уредбама и земаљским (државним) законима или не одговарају, противи се не само досадашњој 30. годишњој пракси, по којој су еп. скупштине, у којима су водили главпу реч они, који су „Уредбу епархијску од 1870." створили, доносиле свој пословник, без да су га достављали саборском одбору на увиђај ради контроле, него и чл. ХХХУП. поменуте уредбе, по ком су и црквене и школске власти власне саме себи одређивати свој пословник привремено. Па кад је законодавац еп. властима, изабратим од еп. скупштине дао такво право; може л се и замислити, да би еп. скупштине у томе ограннчио, и то онај сабор, који је и за себе задржао право, да сам донаша свој пословник? По 9. тачци проведбене наредбе, биле би еп. скупштине стављене у једну категорију са црквеним скупштинама, које штатуте своје — у које долази и пословник, достављају адм. одбору на одобрење. Кад се помисли, какав је скучен делокруг еп. скупштине по чл. XVIII., п да она нема другЈг црава, до ли да бира чланове за еп. власти и да чини предлоге сабору; не може човек да се довољно начуди, да је данашњи саборски одбор, који хоће да све из корена —- темеља —