Српски сион

В р. 2В.

Није истина, него је тенденциозно извртање истине, као гато смо показали, да ирев. кр. рескрипт од 10./8. 1868. §-ом 5. и 13. I. А. налаже, да се имаду креирати капеланије само онда, кад су ту и капелани за њих, нити је истина, дд §. 5. I. хваљене уредбе каже, да се само по особеној потреби придодају иаросима капелани, него је недостојно извртање праве истине. §. 5. I. А. пр. кр. рескр. од 10./8. 1868. каже: „за основ редукције узима се, да се у парохији, где има преко 2—4000 дугаа, пароху придода један системизирани помоћпик, где је преко 4—6000 два, преко 6000 три, а ио особеној иотреби службе и чешири и (курзив је мој). И обичном би једном аналФабету јасно и рукопипатељно било, да је овдје, кад се спомиње особена иотреба службе, говор само о парохијама преко 6000 душа, јер би иначе испало, да се у свакој парохији изнад 2—4000 дугаа „по особеној нотреби службе" могу нридодати „и четири" капелана, а то свакако не би хтио ни г. нисац, јер би иначе и ако „цвијет(ак) нагае интелигенције, који је удостојен високе пажње, да буде" нримљен за сарадника „Србинова" и неовлаштенога ингернретатора прев. кр. рескрипта од 10,/8. 1868., да му је „главни нокретач у његову раду", да доведе свегатенство у очајнички положај, па да тим „изигра пародно црквену автономију." У осталом, све да и није доказано горњим, да су сист. капеланије независне од личностИ ј не би епарх. адм. одбор горњо-карловачки бао нигата крив, гато су сист. капеланије креиране, јер је то свагда радио на нарочите молбе уз право призива, а са знањем и одобрењем земаљске владе и срп. нар. ц. саб, одбора. Па кад су сист. капеланије г. писцу трн у оку, нека нанада њих. Г. писац каже, да је главна намјера била епарх. адм. одбору горњо-карловачком креирањем капеланија изиграти автопомију. Ја бих волио чути, гата г. писац разумјева под „автономијом", кад за једну тачку једне автономне уредбе каже, да је „автономија". Је ли му онда „автономија" и пропис §§ 13. А и 25. Б. IV. прев. кр. рескрипта од 10./8. 1868.? А ко изиграва

С тр . 717.

нагау автономи|у, ја ћу му казати: изигравају је саме автопомие уредбе садагањом неподесногаћу својом. Тако п. пр. пропис о плаћама свегатеничким на парохији доводи свегатенство у очајнички ноложај, а пропис о састанку и конституисању епарх. скупгатипе пријечи пеподесногаћу својом саетанак исте. Оно, гато г. писац тражи од епарх. адм. одбора горњо-карловачког, песмисао је — наиме, да Не креира капеланија, него да само приставља капелане — јер, оеим што то није његов посао, пе може се расписати (од епарх. конзисторије) стечај на мјесшо једног каиелана, док то мјесто пе ностоји. Дакле треба најприје сгворити а то је једини овоодноснч посао е. адм. одбора — само мјесто, па ће га еНарх. конзисторија већ поиунити било нривремено било стално. Па зар је опда еп. адм. одбор горњо-карловачки гријегаио „најкрупније против јасног слова и духа закона, ако је стварао, по дужности својој на замолбу странака, са знањем највигаих власти, а бага у смислу постојећих овоодносних прониса, могућност, да се паросима придају ма и но особеној потреби, каиелани? Није истина, него је нечасно иодметање, да је епарх. адм. одбору стало. да овоодносним радом изигра „автономију", јер да му је до тога стало било, он би прећутао оно, гато је казао, на би уредба само изиграла у овом погледу „автономију". Али је њему било стало бага до тога, да не дође до ужасних и очајних трзавица, па упозорава надлежне Факторе, да то зарапа спријече. — Него и новигаавање нарохија, без капеланија, буде ли се наш свијет овако множио, а сиромагаио са земљом, довегаће уз дапагањи кључ за парохијал до катастроФе у овом погледу — и ако писац то неће да призна него бага противно истиче из познатих мотива. А гато нема доста свегагеника, иије крив епарх. адм. одбор, него мјесне ирилике, наираведна неједпакост у плаћама н то, што свешгенство није збринуго како треба. Кад су пак капеланије ненопуњене ваљда је пајнраведније и ио службу науцјелисходпије , да их обнаша онај парох, чијој

СРПСКИ сион