Српски сион

Б р. 23.

СРПСКИ СИОН

пису министеровом; мора признати, да је министар са свим у ираву био, да не поднесе онакав закључак на потврду. Он је просто учинио оно, што је с&м сабор требао учинити. Сабор је могао —- и ако није требао —- из партијских обзира донети поменути неоправдан и неуместан закључак; ал минастар као лредставник највише надзорне, власти, само је своју дужносш вршио, што га пије поднео на иревишњу иотврду. Кад се нашем народу годинама говори само о његовим правима на црквенонародно-просвзтном пољу, а никад и о његовим дужностима, и кад је народ овамо од 1870. до данас одобравао рад својих посланика, који у место да су на саборима брзо посвршавали своје послове, и што мање народу трошка учинили као што су Романи радили, они су на њима проводили време и око незнатних ситница; право је да тај народ и плати оно, што су фондови издали у име предујма на саборске трошкове, а тако исто и дужан верозаконски принос, који се већ годинама не троши на дотацију епископа, него на друге народно-просветве потребе, кад и онако не даје ништа више на своју автономију, до ли по 8, 6, 4 односно 2 филира. А право је и с тога, што су већином и саборске трошкове и вер. принос уплатиле понајвише сиромашне општине у пакрачкој и горњо-карловачкој епархији, дочим их нису уплатиле многе наше богате општини. Саборски одбор мора и сам признати —• ма и у себи — да је министерово решење кроз и кроз законито и оправдано. И да се у њему не вели и то, да се свом строгошћу има утерати заостали вер. принос; не би он против њега ремонстрирао. Пошто се пак и то у њему налази, иприступили он његовом извршењу, врло добро зна, каква ће се дићи бура против њега, пошто би у том случају многе општине дошле до уверења, да је њима пред изборе за „мајски сабор" много штошта обећавано, од ког је обећавања само то закључено, да се опрашта старији од

5 година верозаконски принос, па и тај закључак да је укинут и да га извршује данашњи саборскн одбор; јасно је, што је закључио, да против поменутог министеровог решења ремонстрира, и ако не у оној форми, у каквој је захтевао од пређагпњег саборског одбора после потврђење продаје „беочинске каје", а подједно и да иште продужење седница саборски, да он у том питању заузме положај. Ту лежи зец! Да л ће саборском одбору поћи за руком, да отклони од себе ту опасност, да не узмора сам наре^ивати ексекуције против општина због неплаћеног вер. приноса, или ако је не узбуде у стању отклонити, да л ће оно чинити, што је већина, која га је изабрала, у своје време довикнула саборском одбору у време продаје беочинске каје: „— Дужност му је даље, да се обрати у меморандуму на сабор ове земље, нека се чује и на том законитом месту у званичној форми, како се и ко вређа автономију и устав ове земље. — — — Кад ти саборски одборе ниси био кадар да браниш народну тековину, а ти отступи и тражи сабора — —време ће показати! Но ми здраво сумњамо да ће је отклонити, те смо с тога и љубопитљнви, како ће се понашати. сврнпље се

Рад синодски 1774. и 1775. 3 Приопштио: д. Р. Мапа Тћегезја уоп СшМеа Опа(]еи Коотсће Каубегт ги Нип§агп, ипс1 ВбћеЈт Ароз^оИесће Кбш§т Еггћегго§т ги Оее1:егге1сћ е!с. е!с. Ећтигсћ§ег 1лећег Ап(3асћ(л§ег ип<Ј Сгекгеиег; Ба ез пиптећго пасћ Веепсћдип§ бев га Саг1оуИ2 {иг§е^езепеп шсМ итгкеп В18сћоШсћеп ЗупосН сЈагаи^ апкоттеп т11, \уогш1 с1е88еп Већапс11ип§еп ићег сНе тИ^е!з Цпзегег дезсћор^еп ћбсћз!;еп ЕгЉсћШбвип§еп егЊ1§(;е ВепсМ1 §ип§ аисћ аи8§е{ићге!;; ипзеге е1гш§ гит Вез1;еп Ипзегег Нећеп §е!;геиеп Шупзсћеп Ка(;1оп аћ21е1епс1е