Српски сион

1!

Б р . 23.

СРПСКИ СИОН

С тр . 729.

Услед тога изволшга је кр. земаљска влада у Загребу с отписом од 31. Маја, (12 Јуна) 1879. бр. 2643. наредити, да се свештеници упуте, да имаду децу, рођену од законите жене, уводити у протокол крштених као „закониту деку" све дотле, док се муж, који ма колико времена отсуствовао од куће, односно наследници не одупру законитости рођења, и док не буде незаконитост пресудом изречена." 5. По наредби главног заповедништва у Загребу од 1. фебруара 1880. бр. 1346. ех 1879. одел за богоштовје и наставу, има.ју се рођена депа у неблагословеном браку у смислу § 165. општег грађанског закона, у опште искључити од свију права породице и имају материно презиме носити. По §. 164. о. г. з. упис очиног ирезимена у протокол крштених, осигурава незаконито рођеној деци у смислу §§. 166.-171. о. г. з. само ираво на васпитање и издржање. Толико о легитимацији ванбрачне деце накнадном женидбом. А сад ћемо навести ноколико прописа законских, као и неколико начелних одлука и решења, која су, како због своје старине, тако и због тога, што су издата поводом специјалних случајева, доста неприступачна, али која је г. Зв. ЖешЉ, дозволом Др. Стјепана Спевца, тадашњег одјелног предстојника кр. зем. владе, одела за богоштовје и наставу у „Каг. Коу ." од 1890. год. а у бр. 197—201. публицирао. Ми ћемо ради наших читалаца, начинити кратке изводе из тих дописа и наредаба, а по негде изменити спољашњу страну према нашим приликама, строго се придржавајући суштине саме ствари. I. Наредба кр. земаљ. владе, одјела за богоштовје и наставу од 26. ожујка 1881. г. бр. 732., унрављена на све ординаријате цркве римо- и грчко-католичке те грчко-источне и на све обстојале кр. поджуианије и град. поглаварства. Пошто се опазило, да ири исшраживању устаиовљења падлежпости код појединих особа фали њихова провенијенција т. ј. да се из матичних извадака (рођених, венчаних и умрлих) не види, а нарочито код странаца, откуда су

родитељи ту рођенога и крштенога детета, откуда су заручници ту венчани, и на поелетку откуда је била ту преминула особа и од којих родитеља; то се наређује свима водитељима матица, да те моменте тачно, у колико је то могуће, установе, како би се ситурније установила опћинарска припадност тих особа. Затим је опажено, да водитељи матица код ванбрачне деце просто уведу име и презиме матере, те кадгод назначе само земљу или покрајину одакле је. Пошто није довољно знати само да је мати из Чешке, Штајерске и т. д. јер се том површном озпаком врло тешко проналази опћинарска прииадност матере и детета, то би требало, да, водитељи матица убележе и родно место, ои~Кину и завичајни котар из кога је мати, затим њезине родишеље, звање или занимање и боравишше њихово, или ако не живе, месшо где пу умрли , даље занимање и привремено боравиште мамерино , а и код кума ваља означити његово зпнимање и стално пребивалиште. У матици венчаних, није довољно убележити само име и презиме заручника, него и њихове родитеље, родно место, стално или привремено пребивалиште, завичајну опћину, котар и земљу којој заручници принадају, а то исто и код кумова. Исто тако тачније означење родбинских и завичајних одношаја потребно је и код умрлих особа, што све ни.је тешко дознати пароху, јер је у полежају да странке опомене, да му све по истини кажу. И. Наредба кр. земаљ. владе, од.јела за богоштовје и наставу од 26. сијечња 1884. бр. 428. управљена на све ординаријате цркве римо- и грчко-католичке, конзисторије грчкоисточне цркве и на све опстојале кр. поджупаније, кот. уреда и град. поглаварства. Наређу.је се свима кр. поджупанијама, кот. уредима, градским и опћинским поглаварствима, да све у опћину ново придошле особе, које се доселиле не само с намером сталног боравишта у истој, већ и та,кве, које било којим начином стеку завичајно право у тој оићини, опомену, да се пријаве надлежном иарохијском звању (пароху), те се искажу о своме евентуално и своје породице стању, ради тачног и потпуног вођења матичних књига. Опћинска