Српски сион

Б Р. 23.

СРПСКИ

СИОН

шати и издржати се у Прагу, морао је неко време бити зидарски надничар. Пробавивши једну годину у Прагу, буде послат у Халку а за тим у Атину где доврши своје школовање. По своме повратку у Србију, био је и професор у богословији и ректор, а био је по одласку митрополита Михаила из Србије нуђен и за митрополита, а по том за епвскопа жичког, но он се не хтеде примити тих почасних места, знајући добро да би се огрешио о своју савест, да је сео на места оних, који су неиравилним путем са њих скинути. Из тих је разлога отишао у Америку за пароха тамошњим Србима, где се неко време бавио. Кад је 1897. српска дипломациЈа извојевала, да у Скопље дође Србин за митрополита, тадашњи архимандрит Фирмилијан одважи се да напусти свој лепи положај и ,да оде у зољино гнездо, камо га очекиваше не само свакојаке иотешкоће, него и сама насилничка смрт било од Грка било од Бугара, као што је дотле многе срнске родољубе тамо постигла. Исте га године Октобра изабере цариградски васељенски синод за скопљанског митрополита, но тек је 15. Јунија 1902. посвећен био за митрополита скопљанког и ексарха дољње Мизије. Смртни остаци митрополита Фирмилијана, по одржаном опелу, пренети су 10. о. м. у Скопље, где ће бити положени у цркви св. Снаса. На глас о смрти митронолита Фирмилијана. истакнута је на патријарашком двору црна застава, а по високом налогу Његове Светости оглашена је смрт његова великим звоном у свима овдешњим сриским православним црквама. Митрополит се Фирмилијан бавио и књижевношћу, те је написао и издао следећа дела: I—Ш, Три књиге: Тумачење јеванђеља са беседама. IV. Пароххалникт, Требник. V. Догматичко Богословље I део. VI. Догматичко Богословље II. део. VII. Библијско пастирски део. УШ. Догматичко морални део. IX. Уџбеници и хришћански дом. X. Поучни део.

Писма митрополита СтеФана Стратимировића, иисата разним лицама. ИРИЛОЗИ за историју новију српске карловачке митрополије, а нодједно и грзђа за Стратимпровићев животопис и рад. Ориопштава Д. Р. (Наставак.) в. Писмо архим андриту Шишатовачком и новоизабраном еиискоиу Карлшшагаском Лукијану Мушицком. Пречестњејши Г. Архимандрит! На иисание Ваше от 7. сего, в коем нас пречестност Ваша молите, јеже би Мон. Кувеждину наложили, да тојже Мон. Шишатовцу 4000 фор. и убо от сеја у нас на остави находјашчијасја суми в заим даст, не отлагаем отвјетстовати Вам, что настојатељ Кувеждински сија новци јединствење на клерикалнија школи даровал јест. Но јест ли би истаја сума новцев на сеј конец опредјелена и "не била, ми самовластно томуже настојатељу иовељети неможем, да предреченуЈу суму позајмит Вам. Конзисториум бо наш о том разсудити будет и имат. А зане кажди монастир со оним, јеже трудом своим себје стјажал, и располагати имат, то и в сем случаи можете Пречестност Ваша с часто помјанутим настојателем и архимандритом о полученији требуемија суми новцев в кореспонденцију ставитисја, и потом Ч. Консисториуму представление о том сотворити. Иже в прочем со усердием јесми и иребиваем Пречествости Вашеј В Карловцје 9. Марта 1828. благохотњејши слуга Стефан Стратимирович с. р. (Само је нотпис Стратимировићев.) Г. Писмо владици Вачком Гедсону ПешровиЛу. Преосвјашчењејши и високодостојњејши Г. Епискоие, Брате во Христје љубезнејши ! Имјеем чест Вашему Преосвјашченству, на послание под 17. Нојемврија т. љ. в смотренији книг „Љетописи" Магарашевићем изданих сим отвјетствовати. Вједомо јест Вашему Преосвјашченству, јако кралевски цензор книг, от инија страни книги пресмотривает, и дозво-