Српски сион

С тр . 748.

Б р . 24.

8Ј:Јтте1, с1а88 оћпе 8е1ђег аисћ сТаз ићегша881§е АПтозеп а11еп \Уег1ћ ћеу Оо1;1 уегНеге^ па(јћ с!еп к1агеп \Уог1еп (Зев Аро^-1е1н РаиП : етеп /геугоШГдеп Оебег ИеШ ОоИ. ЕпсШсћеп \\'аге пЈсћ! ће§геуШсћ, 1 е сНе уегуЈеИаН:Ј§1е ВегЈећип§ аиГ с!еп Сгипс! Тех с!ег ћеШ§еп 8сћпЛ ејпет Ап81ап(1е ип!;егНе§еп 8оке, ;1а с1осћ т зеЉег \'1е1тећг е1пе 21егс1е ипс1 ОгипсНЈсћкеН:, Го1§Нсћ еЈп угаћгег УегсНепз!; (Зег 8упосЗа1 АизагћеН:ип§ (Јез Са1ћесћ18т1 ип§еће1, ип(3 с1ог 8упо(Зиз 8е1ћб1:еп јп ејп]§еп 81е11еп сНе Ве2Јећип§ аиГ с!еп Тех1 а1з по!ћ\уеп(Н§ ипД пи^Псћ ап§е8ећеп ћак.

0 ванбрачној деци. Драгутин Драгојевић. 3 (Свршетак.) УЛ. Решење кр. зенаљ. владе од 12. сијачња 1889. бр. 9529 ех 1888. на извешће градског иоглаварства у Загребу од 21. ожујка 1887. бр. 5091./Ш. Градско иоглаварство у Загребу извешћује кр. зем. владу: Фрањо Н. родно је са Фрањицом Б. незаконито дете Зору. Зора је уведена у матице рођених као незаконито дете Фрањице Б. На скоро после тога венча се Фрањо Н. са Фрањицом Б. чнме је и њихово ванбрачно дете Зора накнадном женидбом нозакоњено. Фрањо Н. пред сведоцима признаје да је отац детета, а и жена му Фрањица то потврђује. Из писма, којим су Фрањо и жена му иредали дете извесним особама види се, да, су Зору „своје властито дете" дали тим особама на одгој. Али из неких личних мотив , Фрањо неће ни нод којим условима да буде у матице рођених унисан као отац детета. Услед свију доказа да је Фрањо Н. отац Зорин, те услед тога шго се касније оженио са матером детета, које је тпме <1е 1е§е позакоњено, садање Фрањино непризнавање очинства не може бити препреком, да се нозаконење и у матици крштених евидентира. Услед тога предлаже се и т. д. На такво извешће градског ноглаварства, стигло ово решење кр. зем. владе: — — Полптнчке вдасти надлежне су одре-

дити, да се матице крштених исправе према околностима, које ро1)ење законитим или незаконитим показује. У случају легигимацчје рег 8и1»8е^деп8 таМтопшш, ако је уз име матере и пме оца према пронису §. 164. о. гр. знк. у матици крштених уоисано, доказује се легитимаиија венчаним листом родитеља и бележи се у матице крштених. Но друга је ствар, ако име очево није у матици крштених убележено. У том случају ваља да се по најпре име очево упише, но то одредити дозвољено је политпчким властима само онда, ако онај, за кога мати детета тврди да му је отац, пред политичком власги главом пред сведоцима очинство нризна, те нарочито затражи, да се као , такав у матицу крштених унесе. Нема ли такова очева очитовања, буд што је умро, буд што-га дати неће, тада политичке власти ни на који начнн, нити су надлежне, нити власне признати очинство доказаним, те одредити упис имена очева у матице крштених, на макар с друге стране и било доказа, да је он н. пр. нред сведоцима ван суда или политичке влати очинство признао. У том случају има се подићи парница на признање очинства по §. 163. о. гр. зак. и тек на темељу осуде суда може се уписати у књигу крштених. Фрањо Н, и Фрањица Б., јесу додуше 7. вељаче 1875. г. венчани, но Фрањо Н. није у матици кршгених уппсан као отац 3>ре, незаконите кћери Фрањице Б. Очитовање Фрање Н. дано пред градским поглаварствим 15./II. 1887. неможе се сматрати недвоумним и одрешитим признањем његовим, да је он отац Зоре. Пошто дакле Фрањо Н. ни.је иред политичком власти очинство признао и на упис свога имена као оца Зорина у књигу крштених приволео, не може политичка област тај упис одредити нити легитимацију рег биђбесЈиепз таМтоптт доказом признатп. Тај упис моћи ће тада истом уеледати, када правомоћном осудом суда изречено буде, да се Фрањо Н. им.аде оцем Зоре, кћери Фрањице Б. сматрати. УШ. Наредба од 5. рујна 1889. бр. 7109. Ради веће веродостојности и поузданости матицз, налази кр. зем. влада одео за б>гошговје и наставу, одредити, да водитељи ма-