Српски сион

В р . 24.

народно-црквених права автономних и самосталности автономије. Ова одлука има се саопштити високом срп. прав. н. ц. сабору и Његовој Светос-ти патријарху срнском Георгију Вранковићу, уз образложену представку, са изјавом : да ова скупштина стоји одушевљено уз свога Архинастира на бранику цркве и народно-црквене автономије, и да је вољна најодлучније потпомоћи га у тежљама да се остваре у овој одлуци изречене жеље и захтеви." Г. Васа Муачевић је противан да се Јеремићев предлог узме у расправу. Одбија да пређашњи сабори нису хтели да уреде автономију, за што криви поглавито владу а у неколико и јерархију. Уверен да би споразум између јерархије и народа користио и цркви и народу, из свег срца жели да се дође до споразума између јерархије и народа. Пошто је г. Јеремић изјавио да није мислио пређашње саборе, него сабор из најближе прошлости, на предлог г. проте Вучковића закључи се да предлог Јеремићев уступи на проучење одбору у лицима г. г. др. Георгија Летића, Васе Муачевића, др. Лазе Николића, проте Јована Вучковића и пароха Радослава Марковића. Ноднесак неколицине чланова земунског црквеног одбора против председника Паје Николића, пошто не спада у делокруг еп. скупштине, повраћен им је, да се са истим обрате на надлежну власт т. ј. административни одбор. Прочита се изјава и протест иступивша 34 члана радикала. Г. прота Јован Вучковић изјави, да је и он гласао са „да", да прив. заменик гл. шк. ре®ерент Душан Стојшић има право гласа. У овој је скупштини требао остати по дужности својој, да даје евентуалне извештаје о школским стварима, но он је изишао напоље са својом странком, те предлаже: да скушптина Душана Стојшића опомене на његову дужност и упути га, да се у будуће чува таког поступка т. ј. да извршује своју дужност. Уједно да се та ствар иријави гаколском савету. Овај предлог скупштина усвоји једногласно. На предлог г. проте Јована Вучковића скупштина је прешла на дневни ред преко изјаве и протеста изишавших из скупштине 34 скупштинара радикала. На иредлог г. Николе Петровића, има се увести говор Његове Светости при отварању скупштине, у записник.

Предлог за одлуку Николе Петровнћа: „Еп. скупштина Архид. Карловачке одржана 25. Нов. 1903. у Карловцима, једногласно одобрава ноступак сл. административног одбора, што ову еп. скупштину није сазвао пре највише потврде закључка саборског од 5. Јулија 1902. у погледу еп. скупштина, и уједно изражује своје негодовање високом саборском одбору над његовим закључком, којим је арх. адм. одбор суспендовао и ставио нод истрагу, а председнику његовом Његовој Светости изрекао укор", једногласно је усвојен. На позив високог председништва, скупштина изабере за потпис скупштинског запиеника: г. г. др. Георгија Летића, Јована Вучковића, Јована Јеремића и Јована Симоновића Чокића. На иредлог г. проте Јована Јеремића, скупштина је једногласно уз громко: Живео!, изјавила записничку своју благодарност Његовој Светости на мудром и непристраеном руково ђењу данашње скупштине. У */г ^ сахати Његова Светост закључи скупштину, испраћен из дворане узвицима: Живела Његова Светост!

Милутин Тесла у Сењу. (Грађа за историју српске цркве у горњо-карловачком владичанству.) (Свршетак.) 10. У своме писму од 16. свибња 1850. јавља Тесла општини, да се предигао од болести, и да ће по.обичају на римско телово — брашанчево — по обичају старом одслужити литургију и парастос. 11. У своме писму од 6. Авг. 1850. моли општину Тесла да га поштеди са својим дописима. Он ће се постарати „док не оздрави ма с неба сводио, општина не ће остати без свештенодјејствија у недељне и празничие дане —." „Обшчество сербско" пише 1. Јула 1851. Тесли: „Честњејшиј господине! «• Ви сте усљед штатута уведенч код овдашњег обшчества, кои су нашем преосвјашчењејшем г. Епкпу одобрења ради поднешени, од времена проглашења плаћу