Српски сион

Б р . 24.

СРПСКИ СИОН

С тр . 743.

да је члан еп. скупштине и главни надзорник хпкола и окружни протопрезвитери? И кад стоји, како су могли радикалски скупштинари гласати, да се даде право гласа и привременом заменику гл. тпк. надзориика ? Зар је њега сабор бирао, и зар није и он постављен од нар. школског савета, дакле „устарабар". У чл. ХУП. еп, уредбе стоји јасно, г да еп. скупштина има председника. потпредседника и перовођу", и радикалима није сметало да бирају два перовође, како би само и један њихов партизан могао бити изабран. У § 9. допуне саборског пословника — усвојеног и од еп. скупштине — вели се: „За исправне веровнице сматрају се једино изворни записници. Ваљаност другојачијих веровница пресуђује сабор", те и ако члавови-скупштинари г. г. Урош Ђурић и др. Александар пл. Рокнић у место веровница приложише позиве, њих је већина радикалска у верификационом одбору предложила за оверовљење. Ово је све било законито. А што су гласали 9 чланова — скупштинара из карловачког протопопијата за своје односно својих саизборника са оспореним мандатима, као што је ра^ено и на „мајском сабору" — еа изузетком да није онај гласао о чијем се избору гласало то је била таква незаконитост и насиље, да су се против њега морали оградити и напустити скупштину 34 члана скупштинара радикала пре него што се и започео рад њен, на који се толико дуго чекало и која је имала толико и толико важних и животних ствари да реши! На „мајском сабору" радикали покушаше да не даду право гласања и оним посланицима, против чијег је избора поднесен протест, а верификациони одбор предложио да се њихов избор не оверови. Ну, на образложено тумачење ЕБегове Светости, који добро познаје и дух и интенцију саборског пословника, пошто је он био учесник при његовом донашању, а и по дотадашњој пракси, посланици, којима је оспорен мандат, немају само пасивног права; сабор мораде признати

и таковим посланицима да имају право глаеати, све док се не регпи о баконитости или незаконитости њиховог избора. И на основу оваког решења саборског гласаше све до уништења њихових мандата посланици са оспореним мандатима г. г. Љубомир Купусаревић, др. Паја Дракулић, Марко Вогдан, Никола Пе тровић, Јован Ворота, др. Милош Ђорђевић, Миливоје Радовић, Светозар Грубић. И радика лским посланицима на сабору и не паде на ум, — а не паде с тога, што помоћу самосталаца имадоше већину — да због тога прогласе рад саборски за незаконит и не важећ и да напусте сабор. А на епархијској скупштини саборски посланици, а подједно и чланови скупштине епархијске г. г. др. Јован Радивојевић, др. Александар пл. Рокнић, др. Миливоје Вабић, парох Павле Зековић. др. Ђорђе Красојевић, Душан Стојшић, не само да противни беху, што при оверовљењу световних чланова карловачког протопопијата гласаше и оспорени скупштинари, него и напустише због тога скупштину са оградом и изјавом, да због тога њен рад не може бити законит. Да је било времена, и да се више пазило на ствар, но на ситнице, требала се верификација оспорених 11 световних скупштинаре карловачког протопопијата, поименично предузети, у ком случају не би требао гласати онај, о чијем је избору говор. И све да се тако поступало, ипак би за свакога од 9 оспорених нерадикалних скупштинара гласало 38 да се оверове, дочим би 33 гласало да се неоверове заједно са осиорена 3 гласа, који су гласали за неоверовљење* Радикалским скупштинарима са оспореним мандатима је дакле слободно било гласати, а нерадикалним није! У осталом све да је и незаконито било — што није било — тпто су и оних 9 са оспореним мандатима гласали за своје оверовлење, радикали нису имали осно* У 264. бр. „Заставе" рече се: „— -- Радикали (тројица) 1'ласали су нротив свога избора,"