Српски сион

СРПСКИ сион

Б р. 1.

прекида промишљајући вјечним Својим промислом о нама, створењима Својим. Ну, нарочито и особито открио је и открива Оп ту безмјерну љубав у искупљењу и спасењу нашем кроз данас Рођенога Јединца Сина Својега, Исуса Хрисга. Ту истину вјере наше православне, лијепо нам разјашњава св. апостол Павао ријечима које смо горе, на ночетку овога нашега поздрава истакли. Понајприје, указује он (апостол) на величину те љубави у том , што нас је Господ вазљубио још као грјешнике и што нас је мртве од гријешења силнога оживио и васкрсао тваралачком моћи и љубави Својом. И доиста, браћо, није за чудо, што Господ љуби оне, који су Његови, што је Он штедар и милостив према онима, који вјерно испуњују Његове законе и ие слазе с пута, који им је Он назначио ради достизања крајње цијели бића њихова и који гласно и без прекида навијештају славу Његову; није чудно. што Он нарочито љуби и воли оне, који око Пријестола Његовога облијетајући служе Му и дан и ноћ, као што су херувими и сераФими и сви чисти, бесплотни и безгрјешни дуси. Не, није то, да се дивиш. Него, дивно је, љубазни, то, што Господ норед тисуће тисућа и „тма тем" достојних љубави Његове, није ускратио него је распростро љубав Своју и на недостојнога, јер неблагодарнога, биједнога и грјешнога човјека, који је још у лицу Прародитеља, у рају, обасут свима многоразличним даровима благости Божје, показао се неблагодарним за све то, презрио љубав Створитеља својега, преступио заповијед Његову, предпоставио вољу дјавола пресветој вољи Његовој и тиме унио у нрироду своју растројство и пропадљивост, смрт времену и вјечну, тјелесну и духовну. Па, ни данас још, не престаје јадни човјек, да вријеђа величапство Божје свакојаким и небројеним неправдама и безакоњима злоупотребљујући дарове Божје, као што је слобода, ум, говор и др. користећи се њима не да слави Оца свога небеснога, него често, врло често да поружи, похули и обесвети велико и лијепо Име Његово ... 0, заиста је велика и пребогата љубав Божја, што Он, мјесто да ногуби и једним покретом Свемогућства Својега упишти тако неблагодарно и недостојно створење, енасава исто силом Своје отачке милости и љубави! Па, у чем се даље открила љубав Божја нрема човјеку у дјелу спасења му? Аностол нам каже, да је Бог с8фи^а насх <исртвк1)(к прЕгр'кшенл»и сожикилх Хрјсто/мх. За спасење наше није се Бог послужио другим каквим средством, него нам, егда прјиде кончинл л-кта носла Омна Овоего единороднаго. ,,да всакх в'кр8<ли вх онк,не погивнјтк, ноиматх животхв'кчнк1И (Јоан., 3, 16). Да нас спасе могао је Господ послати нам ангела или архангела или ма кога од свијетлих горњих духова или у бескрајеој дубљини премудрости и свемогућности Своје пронаћи други какви начип да нас изведе из бездане провалије аропасти наше? Да, могао је, љубазни моји, ну није тако хтјела бесконачна љубав и милосрђе Његово; не ^одатли (посредник), нј аггма посдан је ради тога, но Сам Госнод (Ис. 63, 9). А ви знадете, браћо, како је дошао Син Божји дапас међу нас. Он нам се могао јавити, као што се у древности јавио Израиљу на гори Синајској, у муњи и грому, у бури и нотресу, да иотресе небом и земљом, да све упрепаети, застраши. Ну, Госнод не дође и не јави се у вертепу, ни ко дВск, ни во тр8ск, а не ни вх огни, него во гласк тонка (3. Цар. 19, 11, 12) тихо, скромно и готово нечујно прикривши славу и величанство Својега Божанства покровом тијела човјечјега са свима немоћима Његовим, осим гријеха. Или зар иије могао доћи међу људе у бљеску и сјају и родити се у великом каквом граду, у налачи каквој богатој и сјајној од богата и гласовита рода; на да као завојевач какав силом спољашње власти завлада и нредобије за себе све. Да могао је, љубазни моји и то! Ну тако није хтјела превелика љубав Ње