Српски сион

Б р. 1.

СРПСКИ сион

Богојављењу Господњем чућемо у души нашој глас, да смо и ми они синови који су Богу у вољи! Дао Бог и свети Сава да буде тако данас и вавијек. Амин. У Пакрацу пред Божић 1930. Гореспоменути смирени епископ МИРОН с. р.

М1ХАИЛЂ БоЉјом милости православни Еписнои Богом чуване српске Епископије Горњо-Карловачке. Часном и пречасном свештенству и љубазном у Христу стаду свом: Благодат и мир од Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, а од смирености своје архипастирсни поздрав и благослов! Еогх же когатг сми кх лшлости за прел^ног8к> лмЕокћ скок), в!«ж( К03ЛК)ВН насх, и с8цж)(а насх /Ибртку^к пр(Г()*кшенћл»и, сои>жики Хрј» сто<их: влагодат1К> ест( сплсжи (чрезх к'кр8), и с& нил!х коскреси, и спосади на нјккнмхх ко Хркт-к 1иг8ск ( Е ф. 2, 4 — 6). (Бог, који је богат у милоети, за премногу љубав своју, коју има к нама, и нае који бијасмо мртви од гријехова, оживље с Христом — благодаћу сте епасени (кроз веру) — и с њим васкрсе и носади на небесима у Христу Исусу.) Пупа је дрква гласа од умилних свештених пјесама Божићних . . . Божић, тај најмилији међу великим празницима празник свете наше Цркве, сабрао и сложио нас је у велики и величанствени хор (збор) пјевачки, у ком побожном смиреношћу, а необичном радошћу и ноносом учествује данас свака душа православна и срце сриско, да што снажније и складније заори и но храмовима Божјим и по домовима српским свагда мило наше : „Рождестко ткое ХрЈсте Боже нашх . . , и и оно њежно и дирљиво : „Д^ква днесх . . Пјевајући те несравњиво лијепе пјесме наше, ми се духом преносимо у незнатни до Рождества Христова Витлејем, да заједно са пастирима и волсвима, а у убогом „вертепу" паднемо на кољена пред новорођеним Сином Божјим, Господом Исусом Христом са молигвом на усти: (тпдси нк1 (гкше Кожж, рожджсА Ц) Д-кку . . . Осјећај, што прониче и струји данас срцима свију нас, узвишен је и свег . . . Ми смо данас свједоци догађаја, који је у растројене редове грјешнога човјештва унио нови дух, дух јединства, а са тим духом нови ред и поредак у друштву људском. Онж (Син Божји) кочмок-кчилсА, да би лш овожилнсћ (св. Атанасије о коплсцннш). Можемо данас радосно, нуни утјехе и ноноса запојати : Еси 143МЦк1 К0СПЛ1Ц1ИТ« р^КЛЛ1И, Шк^ Хрјстоса Извакитмћ естћ нлл^и! Љубазни моји! Ако је икада згодно, да размишљамо и да разговарамо о безмјерној љубави Божјој према нама грјешницима, згодно је то у ове свијетле, Божје дане, кад празнујемо дивно ваплоћење и рођење од пречисте Дјеве Јединороднога Сина Божјега Господа нашега Исуса Христа, а ради нашега спасења. Бог, богат у милости, открио је своју Љубав већ онда, када нас је позвао из небића у биће, кад нас је створио. Он ту Своју отачку љубав открива без