Српски сион

С тр. 10.

Б р. 1.

земљи овој. То је воља Божја, по којој смо дужни вољу нашу покоравати вољи наших старијих овдје на земљи. Тако је воља Божја, а вољи Божјој дужни смо покоравати се, јер покоравати се вољи Божјој, то је исто, што и покоравати се самоме Богу, који је Најсветији и Свемогућ, Најмудрији и Свезнајућ, Н ај п р а в ед н иј и и Најмилостивији, који неиостуиа с нама ио безакоњима нашима, нити нам враћа ао гријесима нашима, и зато благо човјеку, који вољу своју покорава у свему вољи Оца нашега Небеснога, јер такви је човјек као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје вријеме, и што год ради у свему напредује. А како и да не напредује кад кратку памет своју замјењује на тај начин Премудрошћу Божјом, слабу снагу своју поткрепљује С в е м о г у ћ с т в о м Божјим, а гриоту своју исправља Светињом Божјом. Но данас, мјесто вољи Божјој, човјек радије служи вољи својој, ма да често слушамо и изговарамо ријечи Молитве Господње: „бтче нашх . . . да кВдггх во /1а Т коа!" и ма да знамо, да се и Христос Спаситељ молио Богу: »Оче не воља мо]а него воља Твоја нека буде!« и онда, када је имао да испије горку чашу смрти мученичке на крсту. И ми, при свему томе, гледамо да што чешће протуримо вољу своју, мјесто воље Божје, и онда се још чудимо и жестимо, ако нам не иде све за руком онако, као што би желили да нам иде. А како ће нам и да иде за руком, кад несмишљено кидамо и тргамо ону чврсту свезу, која једина може да одржи у заједници и светињи толике људе разне ћуди и воље! Ето у томе, љубазна браћо, лежи тајна свега зла нашега, свију неудаћа наших. Не водимо као што би морали водити рачуна о вољи Божјој, него се боримо за своју вољу. Мислимо да се боримо за м и р, а у истину боримо се за своју самовољу, која нам доноси немир! Али, као да су, Богу хвала, дани те опште трзавице, бар наше, избројани, и неварамо ли се, то као да се већ чују са разних страна наших озбиљни усклици: приберимо се, сложимо се! Да, мили роде мој, приберимо се, сложимо се, ма и сад у дванаестом часу. кад смо већ толику снагу нашу растурили на све четири стране свијета, а понајвише ради тогд, што хоћемо да је воља наша преча од друге и боље, па и од Божје воље! Но незаборавимо при томе, да нема права и озбиљна повратка миру и срећи, без повратка вољи Божјој, без послушности Спаситељу, без покорности наше светој вољи Оца нашега небеснога. Поклонимо се дакле и покоримо се понајприје вољи Божјој, сагнимо главу нашу под јарам Христов који је благ , и пођимо стопама послушности Његове, који је иослушан био све до смрти, до смрти на крсту , па ће Отац наш небесни прославити и нас, као што је прославио и Сина свога јединороднога. „Умјеравајмо слободу нашу благоразумношћу, сјединимо силу и власт своју са љубављу спрам добра и са смиреношћу, разблажујмо правдољубље своје милошћу, ограничимо милост са правдом", и тако спремљени и расположени, пођимо одлучно за вољом Божјом, која је као и Бог што је најсветија, најсавршенија, а нетражимо никада над Божјом вољом, своје воље, своје самовоље! Пођимо данас такви од јасала витлејемских, и ми смо ваистину гтодобни, да се смјеста приберемо и сложимо, а прибранима тако и сложнима, биће нам и данас и вавијек и Божић честит, и нова година сретна и напредна, а о