Српски сион

Б р. 1.

СРПСКИ СИОН

Стр. 9.

и побожна, ипак смо доспјели и ми у њеки вртлог, кога се нити можемо да ослободимо, нити можемо да дођемо до мира и спокојства, до рада мирна и напредна, ни на дому, ни на опћем пољу нашем. За цијело дуго вријеме од објаве мира па ево све до данас, слабо се свијет наужио мира и спокојства, и данас као да је више него ли икада у свијету и међу свијетом, немира и растројства и борбе свеопће. РТзгледа као да су се дигли сви на све и противу свега, дигли се свакојаким оружјем и духа и руку људских. Па зар смо ми сви с реда заборавили на мир, и зар ми не сматрамо више мир увјетом среће своје и напретка свога? Била би пред Богом гриота, а пред људима срамота, рећи у опће за човјека, за сина божјег, да незна шта ради. и да нема осјећања за оно што му животу прави живот даје. Зна човјек и данас, а и осјећа, да му је мир понајглавнији увјет за живот срећан и напредан, но баш знајући то и осјећајући, боре се људи и народи и хоће борбом да дођу до мира, а по томе и до среће и напретка свога. Али зар осим борбе нема и други пут, пречи и благословенији, којим можемо да дођемо до мира, среће и напретка нашега? Стојећи данас над јаслама витлејемскима, над којима се први пут чула објава мира, треба као синови божји којима је објављен мир, да се приберемо и прибрани да потражимо тај други пут којим се може и пре и лакше доћи до мира, јер Онај који лежи у јаслама као Господар мира објављенога, говори нама: Мир пам, мир мој дајем шм! Али како ћемо доћи до Његовог мира? Да одговоримо на питање то, ставимо си и питање ово: шта је довело Спаситеља, Бога и Господара мира у јасле витлејемске? Није Га довело ништа друго, него воља Божја, и покорност светој в ољ и Божј ој! Да се човјек спасе, била је воља Божја, да се Спаситељ ваплоти опет је била воља Божја, да Спаситељ пролије крв -своју за грјешнога човјека и за помирење његово с Богом, и то је била воља Божја, којој се онако предано Спаситељ покорава, да и на догледу неописаних страдања подиже глас свој Оцу небеском и говори: Оче, не -воља моја, него поља Твоја пека буде! Дакле из воље Божје и покорности вољи Божјој настаојемир, који је при рођењу Спаситељеву објављен свијету, мир који је Спаситељ оставио свијету. И зато, како поједини човјек, тако и цијело човјештво, и ми сви заједно, треба да тражимо мира у Богу, у Спаситељу своме, у вољи Б ожј ој. . . . А којим путем треба да тражимо мир и којим путем можемо најлакше наћи мир? — И тражити и наћи мир можемо најлакше, једино покоравањ е м в о љ и Б о жј о ј! Када то знамо, онда нам сад више није тешко наћи одговора и на питање: шта је узрок данашњем општеи немиру ирастројству, с којим се сретамо на сваком кораку у свијету и у домаћем и народном животу нашем. Злу томе узрок је понајише то, што је ослабила у нама вјера наша у Бога, и што се усљед тога н е п о к о р ав амо, као што би требало, вољи Божјој. Кроз то долазимо у сукоб с Богом и са собом, и један с другим, и сви скупа заједно, а сукоба тога пошљедица је: општи немир и н-ес п о кој ств о, неслога и неудаћа наша. Да љубазни, као дјеца и млађи, дужни смо поштивати Оца свога и матер, свакога од себе старијега, да нам добро буде и да дуго поживимо на