Српски сион

Бр. 2.

Стр. 43.

А и по §. 116. општег грађанскогзакона, допушта се акатоличкој странци повести бракоразводну парницу,ако је друга странка прешла у римокатоличку веру. Ово је наше мњење у погледу брачних парница код мешовтих бракова, где је једна странка православне, а друга евангеличко-лутеранске вере. Ако нас ко разлозима убеди, да је ово наше мњење неисправно, ми ћемо га радо усвојити. Радо ћемо нашим правницима уступити места у листу за расправљање овогапитања. Подједно држимо, да би у овом ногледу требао да донесе решење наш високопречасни митрополијско-црквеии савет.

о парохијама манастира Гомирја. д- р. Умољени да кажемо своје мњење у погледу решења сабореког одбора н<1 0. 0. 4569/1006. ех 1908., којим се налаже епархијекој конзисторији у Плашком: „да има парохије у дискрикту манастира Гомирја стално попунити и у ту сврху на исте стечај расписати"; износимо овде своје мљење у том погледу. Како су манастир-Гомирје 1602. нагелили калуђери из манаетира Крке у Далмацији, где манастири имају по више парохија у својој околини, у којима свештеничке дужности отправљају калуђери дотичног манастира под који која спада; тако је и Гомирје имао неколико села, у којима су калуђери гомирски отправљалп парохијске дужности. 1864/5. године, која је године донесен данашњи кр. рескрипт од 10. Августа 1868., потпадале су под ман. Гомирје парохије: По никве, Мариндол, Дрежница и Моравице. Знајући сабор за поменуто ираво ман. Гомирја, није поменуте парохије — његове филијале — одузео од њега и ставио их међу парохије ког протопрезвитерата, него их је у црилогу рескриптском §§ 7. и 13. I. засебно ставио код дијецезе Горњо-карловачсе код VII. под именом: VII. манасшир Гомирје. Данашњим даном дискрикт манастира Гомирја, еастоји се из ових иарохија: 1. Гомирје са селима: Љубишина, Врбов-

ско и Врело; 2. Дрежница са селима: Доња, Средња и Горња Дрежеица, Кракар и Брезно, 8, Јасенак екепонирана капеланија, 4. Мариндо са селима: Милић еело, Пауновић еело, Вукобраћ село, Липник и Бојавци, 5. Поникве 6. Сртске Моравице са селима: Вучинић село, Хајдини, Стубица, Врбовско, Комленићи, Радошевићи, Тићи, Жакуле, Царевићи, Доњи и горњи Вучковићи, Радигојна, Томић-Др&га, Бунијевци, Мишљеновићи, Вукелићи, Војиновићи, Никшићи, Драговићи, Докмановићи, Јакшићи, Пополовница, Тук и Међеди. Од ступања у живот кр. рескрипта од 10. Авг. 1868. па све до данас, сва ова еела сачињаваше тако звани „дистрикт ман. Гомирја" и не потпадаше ни под један протопијат, него под ман. Гомирје, и за цело то дуго време конзисторија је шиљала у поједина села за администралоре поједине калуђере мастира Гомирја, а по некад и мирске свештенике, и то не за парохе, него за администраторе. Манастир Гомирје имао је од администратора својих парохија известан део прихода, и то од гомирске иарохије цео приход, а од осталих годишње обично по 200 круна. Парохије дискритка манастира Гомир.ја стоје под власти унравитеља гомирског, који обавл>а у њима, прописане визитације. Па кад је манастиру Гомирју сабор народни 1865. признао и потврдио дотадашње његово право, да његови калуђери администрирају и врше парохијске дужности у поменутим селима; јасно је да то његово право само нароцно-црквени сабор може пренети ка другога т. ј. на општине односно конзисторије, ако би на то пристао речени манастир, пошто му исто право не може ни сам сабор одузети. Као што рекосмо, у Далмацији манастири имају своје филијале — села —, и пред смрт владике Стефана Кнежевића, ноднесе влади мирско свештенство молбу, да се одузму од манастира парохије и њему предаду. Влада исту молбу уступи на мњење владици Кнежевићу, који је на скоро умро и не давши свога мњења у тој ствари. Пошто .је постављен данашњи високопреосвећени г. др. Никодим Милаш за владику далматинског, влада заиска од њега мњење у тој ствари. Какво је мњење он дао у тој ствари не знамо, знамо само то, да су манастири у сво-