Српски сион

СРПСКИ сион

Стр. 47.

види се, да је на нову годину 1. Јануара 1722. (погрешно, треба 1721.) држан народни сабор у ман. Хопову, на који је од стране Вићентија позван био и исти митрополит Мојсије и владика ваљевски Доситије Николић. То се види и из писма истог Вићентија писатог Мојсију 31. (погрешно, треба 17.) Јануара 1722. (погрешно, треба 1721.). А то се види и из записа митрополита Мојсија, прилог бр. IX 26." У писму митр. Вићентије Мојсију од 27. Нсшембра 1720. рече: „— — о прочемв вопрошаете братство ваше дали смо 8л8чили (0 царств8к>ш;аго двора и генералатах околних здешних ресолВциго сабраша ради народа нашего, то еотв сврБшено доконато, како смо желили шпгце и декрети дошли, како осечкомб тако и сегединскомВ генерал8 тако и нам Шветовали, каде намв драго и где намв драго 8 сремекои ваздешнеи страни саборв нашћ имати слободне, того ради ономадне имали есмо сабеседованГе 8 градВ са г. обрш,Б Тилеромв и комендантомв петроварадинскимб и доконали есмо сабор имати 8 манастир^ Хопов8 на наше младо лћто, то 6стб првви данв генвара и такосмо исти рокБ вазвестили свимб коимб се пристои и писалисмо, да пршд8, безБ никога с8м ■ ненха такождеже и ваше братство, бивши наиближи и прБви Вдостоите се потр^дити пр!ити, више помен8томв рок8 и вр-]змен8, тако смо писали и брат1амв темишварском^ и врБшачком^ и прочимБ архивревМБ почто темишварски и врвшачки срвдили се пр г ћжде ес8, гцо на сабраше свако непризивани биваготБ, ниша же свакого понВждаемо да после неимбтв приговора, и нрепор8ч8емо с1к> ВложеннВ грамотб вал^вском^ г. владики еже бисте м8 ваше братство додали, да и иши не б8д8 непонбждени — У своме одговору на ово писмо одговорио је митрополит Мојсије митрополиту Вићентију у своме писму од 14. Децембра 1720. ово: „ Сватителства частное посланје еств дошлчо до р8ке и ваН16 мб чртуганно, есмо разбмели, али незнамв где се е било задр^жало, те е прошло неколико дана докл^намЋ дошло

естг; оутомБ хотелисмо и пр!жде Жписати вашем$ братствВ, али смо чекали, докл^ћ би имели шгови>р Ж 1аснеишаго г. г. принца (Александра Вртенбертпког). Притом еств стигаш вашт. частнеишш е^архг ктр Вићентје и благоговеини Прштопаш кур ЖиванЂ (Црногорац, прота карловачки) и тако, како Прћжде $ писма, тако и оустт. нии>ви есмо разВмели ради сабора: и есмо шашли его јасности г. принцВ, еп,но честитати м8 частнје дани а др8го и ради тога, разВмети, какииљ хоће нам дати Кговшр: зато егова јасност-б ние намсе оутом обр^о сапротивангв него естЂ намт. доп8ст1и>: ходити на кое готовимо се в г б оуреченное врћме пр1ити: аш;е господт. вт,схош;ет и живи ббдем: али незнам, какавт> хоћемо конак имети оу монастирВ Хоповб тесности ради монастира; и еемо раз^мели како писма, тако и и) оуств частнеишаго е^арха вашего, да имате крћпк8 болезанг о чемг бога молим г б , ваеже дати вам, благополВчное здравје и закостт, тел8, и честитамо вашем8 б. частн^и праздник рождаство Христова, такожде и оу напр^дидВвдее новое лгћто: кое да еподобитт>ни гоеподт> оурадости дочекати: Прдоч. остаго Пр4пор!Јчен г б на свнтБте и богооуслишателнте ваше молитви. Посласмо ви два ббренца бела вина смедеревско д хакова. прјмите за лгобовБ во Христа вашБ брат Мштсен Петрович с. р. (Рукопис.) А у писму од 17. Јануара 1721. рече: „— — да е владика темишварски могао о такови ствари намв ек8па бившимБ на саборВ всем вазвестити — У Г ј У . прилогу у записима митрополита Мојсија Петровића: „1721. — кадБ идосмо на сабифБ 8 Хопово трошка имасмо 91 мар. и пол — —." У „Опису српских фрушкогореких манастира 1753. год.", што излази у овом листу, код описа ман. Хопова, међу манастирским привилегијама под бр. 10. вели се: „Атестициа от обшченароднаго собора Хопову монастиру држанога Јан. 5. 1721. за ливаду на Мећешу и ниве на Радинци". (Како је на дотичном месту