Српски сион

Стр 48.

СРПСКИ СИОН

В р. 2.

стављена година са стране и последњи број поправљен, те изгледа и као 2 и као 1, ми смо погрешно ставили 2, а треба према напред реченом да стоји 1721.) А да је поменута атестација у истини издата 5. Јануара 1721., о том смо се уверили и на другом месту — савременом запису —, где је спомен о њојзи. 0 народном сабору у ман. Хопову 1721. сачувала се белешка Кирила игумана Хоповског у једној рукописној књижици манастира Хопова, у којој се налазе разне ствари, коју овде износимо. Иста гласи: „ В ђ лето /аујгка (1721.) мца пен. (Јануара) д. (4.) свлтопочившаго патријарха арсениа чрноевића извадисмо 13 гробници по самрти на петнадесетБ лета и наредише саборно мене грешнаго Кгрила свлш*еномонаха кВмена тогда бившаго монастира Хишова да омиемв сватие его кости, шмихв и послВжихб шховВ блаженствВ 1ако ва животе тако и по самрти. С1а бише во монастирб кр8шедол8. Тогда бех србстси саборЂ ва монасширХ Хи тов$ ген. а иа до в. С6.) того месеца. И тако С1а бише". (Рукопис.) Из свега овде наведеног јасно се види, да је у истини у почетку Јануара 1721. одржан у ман. Хопову народни сабор. У погледу избора проигумана хоповског Нићифора Стефановића за владику пакрачког, сачувало се и ово писмо игумана Кирила, писато митрополиту Вићентију Поповићу. Исто гласи: „Прћосвешјеннеипншоу и блаженеишем8 г. г. архиепископВ и митрополитоу Славено срвбскаго Народа оучителго и на ставникоу и нам васегдашнем цшилователш Господи много летне радовати се. Ми смер^нно жител1е Царски и свнш;енше обители монастира Хопова храм свлтаго иже ва чоудесех дивнаги> АрхГереЈа и чоудотворца Христова Никола1а 1 идеже почиваготБ свнт!е и много цћлабше мош,и св. великомВченика 0е«)дора Тирона тожде свнт1е обители смереннни 1г8менв Ћирил 1еромонах со васехв ц)свлш,еннимБ саборадм смеренное меташе сатвараем до лица земли и целоуемо стопи вашем блаженствоу (С

мала даже до велика и молимо господа бога о вашем много летнишживоте и здрави и дбшевнем спасеши. СО премилостиви свћтјтелк) непрезрите моленја нашего что се молимо поради наши обећани послова како се трошимо и паки егце на нашоу светоу црвкиш задоужоуемо дабисмо милостб за вашего живота пол^чили првее богом да проси1ает ован свнта и >бителБ пак вашим свлтителствишБ скореиш ^го милостб показали на нас грешних загцо ми просимо Оу реченВго 1епарх1го више поради ове свлте церве помогци а паки брат$ нашемБ проигВменоу Никифорб (Стефановићу) сви смо ради велики и мали изабран естБ о васех нас Соборно и какосте на сабор8 и>бећали вм8 после обетоваша на то втораго сабора неиш;емо и> томб пак ваше преи>свл1ценство промшшш&те ш томб челов-ћкоу и неслВшаМте преноснн речи и проче свнтГеви молитви да пребоуд8 са нами васегда аминБ. Мца гервара кв, Оу монастироу Хоповоу лето гдне /фа (1721.) М. п. Смиренни игбмен Курилв са васех адсвшценним собориЈМ и полажемо монастирски печат болшаго оувереша ради." (Рукопис ) Од куд је дошло да се сабор упустио у избор владике, и да је митрополит Вићентије Поповић пристао на то, који је и дотле а и доцније кад сам, кад у договору с' владикама постазљао епископе; тој изнимци не знамо другог разлога, до ли тога, што се држало, да ће се пре стати на пут ровењу унијатског ексарха Стевана Војновића, и да ће се доћи пре до потврде проигумана Нићифора Стефдновића за владику пакрачког, ако га пзабере сабор заједно са митрополитом и владикама, пошто је као што рекоемо у то време аустрнјски двор требао Србе. Кад је на истом сабору изабран за владику пакрачког проигуман хоповски Нићифор Отефлновић, за извесно је на њему изабрат и архимандрит бешеновачки Максим Гавриловић за сечујског владику, о коме је напред говор. Да су политични разлози надјачали што је Стефановић потвр^ен у супрот