Српски сион

Стр. 34.

СРПСКИ

ЧШОН

В р . 2.

кама, бавио се стално у Цариграду и на острву Принкипу и Халци, заузет радом на кљизи и богословској науци. На острву Халци га је затекао и избор за митрополита. У суботу 17. о. м. произведен је новоизабрани г. митрополит у чин свећенички, а сутра дан, у недељу 18. о. м. обављеио је већ и посвећење за митрополита у патријарашкој цркви св. Георгија. Чин цосвећења обавио је митрополит еФески Јоаким, један од најугледнијих синодала васељ. патријаршије, а уз њега чинодјејствоваху још четири митрополита, један велики архимандрит, један свећеник и четири ђакона патријарашка. Стечено право тога народа, који са зебњом очекиваше дан избора свога митроиолита, ни мало није повређеио. У новоме митрополиту своме г. Севастијану, добива тамошњи народ српски не само архинастира — Србина, но и човека одлична и по спреми и по врлинама, које га красе; — човека, који ће достојно моћи заменути заслужног претходника свог. И ми с наше стране од срца поздрављамо новога митрополита скоиљанског г. Севастијана и кличемо Му: Ис пола ети! Срећно! Н. Б.

Својеручни записи /ладике горњо-карловачког, а по том митрополита Павла Ненадовића. Приопштио Д Р. У митрополијско-народној библијотеци у Карловцима налазе се календари „А11 шн1 Шеиег Кгакаиег-8сћгеШ-Ка1епс1ег" за 1746., и „Кауеег Кбш^Нсћег НоГ игк! ЕћгепКа1епс1ег" за 1750., који су календари били својина реченог владике-митрополита Ненадовића. Он је у њима забележио своје доживљаје у Бечу 1746., у ком се у то време бавио с патријархом Арсенијем Јовановићем Шакабентом, а за тим 1749/50. као новоизабрати митрополит. Павле се Ненадовић бавио и пре 1746. у Бечу као изасланик народни и патријархов генерални викар.

Тако се п. пр. бавио у њему од 15. Септембра 1742. до 15. Октобра 1743. (в, бр. 10. стр. 805. овог листа за пр. г.) По запису у првом календару, бавио се Ненадовић у Бечу од почетка 1746. уз патријарха Арсенија, који се повратио из Беча 5. Јунија, до Децембра и. г. А но запису у другом календару и писмима Ненадовићевим, пошао је он из Карловаца за Беч 16. Новембра 1749., камо је стигао 12. Децембра. Из Беча се кренуо за Карловце 12. Маја 1750., а стигао у Карловце 12. Јупија и. г. По писмима Непадовићевим пошао је он из Карловаца за Беч 20. Августа 1752., а стигао у Беч 1. Септембра и. г.; из Беча је пошао за Карловце 9. Новембра, камо је стигао 25. Новембра и. г. По писмима Ненадовићевим пошао је он из Карловаца за Беч 28. Августа 1753., камо је стигао 6. Септембра; из Беча је пошао за Карловце 22. Новембра, камо је стигао 4. Децембра и. г. По писмима Ненадовићевим пошао је он из Беча — кад је отишао не могосмо наћи — за Карловце 1. Децембра 1757. По нисмима Ненадовићевим пошао је он из Даља за Беч 17. Јулија 1762., камо је етигао 26. Јулија 1762 ; из Беча је ношао за Карловце 2. Јулија 1764., а стигао у Даљ 26. Јулија и. г. Тим бављењима Ненадовићевим у Бечу, камо није одлазио ради шетње и уживања, него ради нотребе своје цркве и народа, има се поглавито захвалити, што се у оним бурним и опасним временима за цело време његова митрополисања (од 1749. —1768.) одржао наш народ у источно православној вери, осим оног у Жумберку, који се није никако могао одржати, и што српски Фрушкогорски манастири очуваше своје поседе. Сами записи Ненадовићеви у првом календару гласе: 1746. Јануара. „29. 8 средВ Жгиде во свонси Г. братв Костаинички (Алексије Андрејевић) и сего днн магистра погодихб д^цВ да инстр$ира немецкимБ 1азикомБ. 1746. Фебруара. „26. изб Беча чрезБ Г. Аизлера више издате е^аедиц1е чрезБ КарлгцатБ 8 будачки Протопошатв Михаилович8 е&педирахБ.