Српски сион

Б р . 2. СРПСКИ

На молбу лекара Др. Рад. Симоновића из Сомбора позвато је све свештенство, да број умрлих и рођенпх сваке годпне за минулвх 50 година саопћп, које ће се истоме лекару саоићпти у њиме назначену научну сврху.

Д о п и е и. Прослава св. Саве у Ср. Нарловцима. Кад се ана, да нема тог места српског у ком се свечано не прославља дан иросветитеља и учитеља српског св. Саве; онда нам ни мало необично не ће бвти, кад речемо, да се тај дан и код нас у Карловцима на најсвечанији начин прославио. Богословија, гимназија и основна иткола, све је то тај дан имало неки особити значајан изгледНа св. лвтургију звонило је у 9 сах. пре подне, а пре тога је обављено свечано водоосвећеае п дечја прослава св. Саве у основној школи* Чвн водоосвећења је обавио пречасни г. Јован Јеремић протопрезвитер, и по том су дсчица невала и декламовала. При растанку с децом пзговорио је кратак и иригодан леп и поучан говор за децу високопречасни г. архимандрит Др. Георгвје Летић про®. у богословији, поучпвшп и упутивши дечицу српску, како ће испуњавати аманет св. Саве. На св. литургији чиноначалствовао је тога даЕза г. архимандрит Др. Георгије Летић уз асистенцпју још 6 евећеника обојега реда. Његова Светоет кије могла ради лаког назеба учествовати у прослави овој, него је у својој дворској каиели одстојала св. литургију и помолила се евевшпн.ем Творцу и св. Сави. У саборној св.николајевској црквп нојао је складно збор слушалаца богословије. Но заамвоној молитви ишло се с латпјом у гимаазијску дворану, где је на најсвечанијп вачин обављено водооевећење. По обављеном нак црквеном акту. поздравио је присугву многобројно искупљену разноврсну публику новн директор наше гимназије г. Радавоје Врховац добродошлицом, употребивши при том згодну прплвку, да нрозбори коју о васпитању иашег нодмлатка, истнчући родитељски дом и друштво као иајбоље иомагаче школи. После тога је говорао г. ироФесор Глиша Лазић „0 Сократовој науци к о етичким принцииимп његове науке с псгледом па серишвпнско учење". Истакнувши врло мрого паралелних места из Платонове Анологијс п Кригона и упоредивши их с учен.ем

СИОН Стр. 59.

хришћанским, говорио је г. Лазић доста опширно о Сократовој филоссфији , како је налазимо код Платона и КсеноФОнта. Право и не привидно знање средиште је, око кога се креће цела филосоФија Сократова, с тога Сократ и мишљаше, да ће и морал и васпитање омладине тек тада уродити правим плодом, ако се стави на становиште правог знања. Право знање даје човеку добре мисли, по којима радећи, постаје човек моралним и религиозним — по томе је Сократ оснивач ираве етике. Где има знања ту је и добар рад, а где нема, рђав. Ко нема правога знања, тај ће свуда грешити, радити зла. Код Сократа наилазимо — рече г. говорник — на ове три дивне кардиналне врлине: гухратгих (умереност), ссубрес« (храброст) и оглшоочугј (праведност). Додамо ли још овима и „иобожност" (еоагјЗаа) и „разборитост" (амфроабугј!, то имамо у најкраћим потезима обележен етички идеализам Сократов. Говорник говори даље о Сократу и грчкој култури те се на крају топло заузима и код нас Срба за такво тумачење грчких писаца, као што жели чувени грециста берлински проФ. ПМсћ \'ОИ \\ 7 Ј]1ато\У11:2 и Мос11еп(1ог№", те заврши своју расправу овим речма: „Држите се драги моји учеиици у животу своме етичких принцииа науке Сократове, којаје особито леио •оцртана у Апологији и Критону — јер у томе лежи вредност умна човека. 1п ћос 81§по утсеШ". Говор г. Лазића био је врло иажљиво саслушан и симпатично примљен, како од оних, којима је у главном намењен, — а то су ученици виших разреда гимназије, — тако и од остале образованије публике, која је с говором и забављева и поучена била. Тај дан у вече приређена је и гимназијска беседа, која је доста добро и посећена била. Програм је био доста слаб, па да је мало одабранији био не би ништа шкодило. Н.

Збор манаст. наетојатеља у ман. Крушедолу. Настојатељи свих манастира митрополије Карловачке одржаше 20. јануара (2. фебр.) о. г. свој збор у ман. Крушедолу ради саветовања у неким прешним својим пословима. Збор је одржан ; са дозволом и благословом Његове Светости преузв. г. Георгија патријарха, а пријављен је и свима г. г. епископима. Главна тачка саветовања беше заузимање положаја према високославном саборском од-