Српски сион

Б р . 2.

СРПСКИ СИОН

Стр. 41.

§. 16. Без брака рођена, те ио том незаконита деца, ако су од оца свог нрипозната, потпадају једнако са законитом децом иодједноисто правило; у противном случају иду у верозакону по матери. §. 17. Деца рођена, ил која ће се родити из мешовитих бракова, венчаних пре него што је овај закон у живот ушао, за вероисповедно васпитавање остаје да важи наредба оног закона, који је иоетојао у време, кад је брак сачетан. §. 18. Находчад и у опште онака деца, којима се не зна ко су им родитељи, иду оној вероисповести, ко их се примио. Ако су у дом за находчад дата, а то буде заведење верозакона којега, васпита ће се у закону оне вероисповести. Ако пак не би био ни који случај од ових у овоме § у споменутих, находчад ће се васпитати у оном верозакону, који је у већине у месту, где се нашло. §. 19. Ни које вероисповести чланови нису дужни, држати обреде и празнике друге које верозаконске цркве, ил да се у те дане од какве год радње уздржавају. Недељом на против закраћује ее свака јавна и која није неопходно нужна радња. Исто тако и у празнике којегод вероисповести у близини цркве, и приликом црквених иохода (литија) на оним местима в улицама, кроз које литија пролази, ништа да не бива, што би црквени обред узнемирити могло. §. 20. Приврженици ма које нринознате вероисповести, који не сачињавају црквено општество за себе, дужни су аФилирати се к својим једноверцима и к њиховој најближој, која буде, оној самосталној црквеној општини, која се налази на земљи угарске државе. §. 21. У војсци и државним општим заведењима (н. пр. у војничким школама, заведењу за слепце, у дому за находчад итд.), исто тако у грађанским и војничким болницама, сваке вероисповести чланови учествују у верозаконском ноучавању и сваком душепопечитељству преко свештеника своје цркве. §. 22. На гробљима могу се разне вероисповести чланови сахрањивати мешовито и без икакве преноне. §. 23. У општини ил вароши, где су становници различних вероисиовести, која из доместикалне (ошнтинске) касе помоћи даје на црквене Цели, ил на какву год школску корист, у овој ирипомоћи имаће дела но правичној саразмерности све вероисповести, што се тамо налазе.

§. 24. Постајање нових црквених општина, и подизање Филијалних цркава на матице цркве, ил на иротив преметање ових у Филијале, бива по искључивим правима вероисповести које." По овом се закону даје подједнако право свима вероисповестима, и реципирањем овог закона, престала би сва трвења између појединих вероисповести, а особито измећу акатолика и римокатолика, који последњи имају и сувише велику предност над осталим акатоличким вероисновестима, и то на основу препотоаских натенета и закона, поникнутих у добу, у ком је римокатолвчка вера била владајућа вера. А тако исто требало би реципирати и ХГјУШ. зак. чл. уг. од 1868.: . 0 мешовитим брачним разводним шршцама" , који гласи: „§. 1. мешовите брачне разводне парнице, за расправљање ваљаности брака и привременог, или коначног развода, покрећу се пред судом, под који иде оптужена страна, и кад по том над оптуженом страном изречена сентенција правоваљана буде, парница се најдуже за тридесет дана од тога званија нредаје суду, под који спада тужитељска страна, те навово сентенцију доноси тужитсљу. За сваку пак странку важи једино по начелима вероисповести им донесена правоваљана пресуда од суда им, под који ко спада. §. 2. У брачним стварма у питањима ваљаности брака, што се тиче вероисповести римои грчко католичке и грчко-источне, па и верних двеју у Ердељу евангеличких цркава и унитара — судије су им дотични садашњи иостојећи црквени судови; а што се тиче верних обадвеју верозаконских странака еванг. цркве угарске, дотични светски судови. §. 3. Извршење овога закона поверава се министрима богочасти и јавне просвете, и правосуђа". Кад би се и овај закон реципирао, уверени смо, да би наступио мир између појединих вероисповести у Хрватској и Славонији. И ко је у истини пријатељ нашој напаћеној отаџбини троједној краљевини; а тако исто и пријатељ слоге између источно православних Србаља и римокатоличких Хрвата, а у положају је, да се поменута два закона реципирају: тај треба свом силом да настоје ца томе, да се то и учини.