Српски сион

бр. 3.

нема гарандије да ће он у стању бити да настоји на томе, да се у њима не мењају главна наређења рескриптска; онда је установа административеих одбора са свим излишна. Да нису исти статути нужни ни за нас, најбољи је доказ то, што овамо од 1869. од кад је ступио у живот кр. рескрипт од 10. Августа 1868. у делој карловачкој митрополији нема ни 10 црквених општина, које нмају свој статут од надлежне власти — административног одбора — иотврђен. Рекосмо ни 10, а ма л' те не ће бити. да је у делој карловачкој митрополији једино панчевачка црквена скупштина имала свој статут потврђен од администратнвног одбора, ког је данашњи саборски одбор из страначких обзира уништио. Молили бисмо меродавне да нас известе, које црквене општине имају своје статуте, нотврђене од административног одбора. Кад се номисли, да се ево навршило пуних 35 година, од како је ступио у живот кр. рескрипт (д 10. Августа 1868., и да нема можда само једна односно највише 10 црквених општина, које им;.ју своје статуте потврђене од надлежне власти ; може л бити очитијег доказа, да ми нисмо дорасли за автономију. Ово је један само доказ за ту нашу тврдњу, а има их толико и толико из самог поменутог рескрипта, из ког нису толико и толико његових наређења изведена односно уведена. А нису с тога, што смо ми свих поменутих Зб година већиноч провели у борби то с јерархијом, то међу собом, што је већина наших уредаба неумесна, непрактична, и што нисмо имали људи који су дорасли да их изводе и у живот уводе, односно да. их се сами држимо. За доказ ове наше последње тврдње доота је да наведемо само овај пример. Конзисторија распише стечај за проту, и одреди рок за поднашање молбеница. И кад један компетент, који отправља једно од најважнлјих места у нашем автономном животу, и који нема прописане квалификације, датира своју молбу тек идућег дана по истеку одређеног рока, и пошље је иреко проте који не седи у седишту диЈецезана ; питамо: није ли то титрање и јавно пркошење, учињено с тога, Да се може само приговор поднеги против обављеног избора иро^е што тобоже један каидидат није припуштен.

Грађа за иеторију српске школе у горњо-карловачком владичанетву. Покојни Мане Грбић не доспједе да нам пружи и четврту књигу „Карловачког Владичансшва" , у којој би, како из треће му књиге разабирамо, изнио нам био и елику ерпске школе у горњо-карловачком владичанству у прошлости. Смрт Грбнћева прекрати му посао, који је он као да прилично и средио, ако ништа а оно прибрао довољно гра^е. Да ли ће та не довршена мучна његова работа доспјети у зналачке руке икад изаћи сређена или несре^ена, ко би то знао. Ја сам у прилици, да изнесем неко лика документа, да се је и у Приморју карловачког владичанства ако ништа друго а оно помшљало бар на српску школу и осјећала жива потреба српске просвјете. Мјесто сваког даљег коментарисања ту гра^у изнијећу овдје хронолошкијем редом. 1). Црквена општина сењска у свом иозиву на купљење прилога, да купе кућу једну, сјећа се, да јој је нужна школа српска. Веле, да купе „шта су им најпотребнија: дом за свештеника и к тому за воспитаније дјеце нашего христоименитаго рода у состојање науки произвести, које познато јест, дз у целому регементу школа од нашега језика не находи се". Позив је датиран 29. марта 1807. 2). Сењани су повели се потпуно за Тршћанима, те и оии преписаше и усвојише Шшашуше црквене општине Тршћанске за своју црквену општину. и дадоше црквеној општини својој име „Вратство" (славено српско народно —). У једном примијерку тијех Штатута (на њемачком језику), који су кано да најстарији, јер су Тршћанскијем најближи, чланак 65. Гласи: „Ез тгсГ Љге (двају свештеник&ј ђезоисЈеге РДЈсМ 8еуп, сЈавз етег уоп Љпеп а11е 8опп1а§е, ип<1 ђе8!1тт1; цт 2\уеу ТЈћг КасћтШ;а§8 1п <3ег Шгсће егзсћејпе, ит сПе Ји§епс1 1п (Зег Шуг18сћеп бргасће 1И с1ег сћгјзијсћеп КеП§1оп81ећге пасћ Уог8сћгИ1 ппзегег ћеШ§еи арое{;оПвсћеи ка1оН8сћеи КЈгсће ии ип1ег \уе18еп". 3). У примијерку из године 1829., у коме је миого исправака, које потјечу