Српски сион

СРПСКИ сион

Стр. 69.

Владвка ЈеФрем, ког је патријарх Арсеније оставио у Бечу да посвршује нека дела, занадне у руке кардинала Колонића, те се одрече нравославија и пређе на унију. У жнвотопису Петра Бакића бискуиа босанско-ђаковачког (1716 —1749.), вели се, да је Бакић нре но што је посгао бискупом, као мисионар нревео велики број православних на унију, а међу н-има и ЈеФрема Бањанина и још једног владику пра вославног — а ког, не рече се — на унију. У животонису се истог Бакића наводи и то, како га је 28. Јануара 1706. у Бечу нриликом диспута о верама, неки поп Гавра, који се бавио у Бечу уз патријарха Арсенија, тешко изранио. Исти је Бакић правио велике сметње да се по смрти натријарха Арсеаија не бира нов патријарх митрополит. (Види » 01азтк Мзкируа Возапзке г Зпетзке « 1896. стр. 176.) ГроФ Ђорђе Бранковић, у својој познатој „Кроници", у ногледу унијаћења владике ЈеФрема Бањанина, нагшсао је ово: „Чтоже 8бо носих паки сл^чимо бивает, по кесарскомб прежде издавателному декретВ, сиреч, Вставителним изложением биааемб иравилВ, иже шбретаегсе васаписавшем8се лист8 сице СС кесарскаго двора ироизволено бивши повеление, да народ СБрбски еговомб кесарскомВ височаств!? ва нриказивателна своја важделеванта, деиствием Деспота своего ем8еш,еи предстателств8гош,е к8стодиЈа, сажителств8ем8 и>бдрвжам^ бити да вазможет, ебже причииателние вини ради васе родним народом, ва васо&васточноЈ! Иллирш и шбима Мисијами иногда нребивагогце ими, нинјаже странсгв8гош,е ими Словено Сербскими народими именем, 1 «бш,е, единосагласителпаго лика 1ако д8ховнаго тако и мирскаго, такожце и бран творителнаго воинства присавачетаванием, $ различни истории)граФСтв8гош,еи благО' раз8мни и преискВсни м8жева, саписавшјисе засведетелствовани1ах, избраним присавакВплением саставл1аема биваема, еговом^ кесарскомб височаствб и>бш,е челобитним изложением, сатвараемВ бити писапиго Деспот ироизволит, IV немже прежде того времене нарекоми Натриарха, многократним насто-

јанием Деспота и досаждением понВждоваше, да и)бш,е челобитно списание сатворитисе произволити будет; егдаже шбхце челобитно снисание нриготовлено биваше, и К Деснота его испросивши Патриарха и ва рВках своих васприемши того и>бш;е челобитнаго снисани1а, глаголателна словеса сво1а аки би неким засведетелствованием бтвврдив, рекше: 1ако скореишим часом вазможно бити имеет е КесарВ предати ва р$ках ббдет, и сицевим иодобним изследствованием Патриарха ишроетившисе ш Деспота (бшаствие сатворив; шбачеже и васемВ своемб заветователномВ савегцаваниго, непоколебателним и непристВпителним статечаством ва словеса своих непребив,на 8бо разлВчившисеШ Деспота паки но нрежде сапособствовавшемб, са инородним Л10дими и са иноверними д^ховими самесившемВсе страном еВпостатно савегцавание саиоследотвовал, нестидегцасе своего Архиере&скаго глаголанша и>беш,аванием биваемаго ка ДеснотВ, ецеже убо и ва п8тшаствие свое и' Бечскаго града, коначно ишрогцавакнцом^се и> Деспота, лицемерним засведелствованием извествовав ДеспотВ, 1ако ва истину и>бш,е челобитн^ списание ва кесерски р^ках своими р8ками предав, неванимаклце светописателна словеса Кк8пител!а нашего Христа 1с8са сице глаголавшаго: ничто бо ест покврвено, еже не Жкриетсе, и таИно еже небведено б^дете Мае. гл. I (10) ст. кз (26.), и паки божеставним мановением благовествовавшеесе слово сице: б^диже слово ваше, еже е&, еи, и еже ни, ни, да не ва лицемерие вападнете, Јаков гл. е (5.) ст. кТ (12.). Тогожде Апоетолскаго посланием биваемо произвествование сицево рекомо, аш,е же завист горк8 имате и врвение ва сврци ваших, неФалите се ни лажите на истин8, нест си1а премВдрост са више нисходеш,и, идеже бо завист и ћрвение, т8 нестроение и васака зла веш,, Јаков гл. г (3.) ст. ДТ е'|, зТ (14, 15. 16) СОбачеже превазлгоблена братие, и нреблаго Вгодни васи чатателие си1а и слишатели, не ва Вдивление ванадаите сицева зре1цим вам, агце 8бо и ва сие време нврво св1атителств8к )1цеИ Архиереи Патриарха биваеми, православномВ нашем8 народ8 Оловено -СБрбскомВ, неким попвлзновением ва