Српски сион
С тр. 90 СРПСКИ
иогр -ћшилБ еств доелико живем есам в/1 е есам правилне с ^дите. и без нашего благословеша да ненаречетсе егарски точш наместникБ егарскаго. Мца Декем. ш (18.) оу монастирВ Павлиди 1715. (Рукопис). Да је ЈеФрем, као рођени Херцеговад или Србијанац нанисао ово своје писмо чистим сриским језиком, каквим су његови немљаци говорили, и да је у њему јасно рекао шта је све с њиме било од како је прешао у стару Србију, и кад је у њу прешао; били бисмо му много благодарнији. Кад је ЈеФрем Бањанин умро, не знамо. Из наиред наведене белешке, још је био жив 1719. 0 манастиру Павлици у Брвенику на реци Ибру, знамо ово. Недавно је умрли Феликс Каниц, у брошурици својој : „ ТЈкег АК- ип(1 Њизег1пзске КГгсћепђсшкипз^." Беч 1864. нацртао основу — 0 тппс 1 пз 8 — цркве у Павлици и саму дввну цркву. А на стр. је 4. и 5. рекао за њу ово: „А1а гетзЉг Турив аИзегкпсћег Ваи(ћа1ј§ке]^ тб§е ипв сНе а!1е, зсћопе Кјгсће ги РсмИеа ат Њаг сНепеп. 81е (ЗигИе с!ет XIII. ЈаћгћигкЗегЈ; ап§ећогеп ипс! 2в1§1; 1п јћгег Ап1а§е (Заз Сггипс!рг1пс1р з1геп§ег ћугапЈлшбсћег Ваи\те1зе, (1а8 §г1есћ1всће Кгеиг. (81еће Та1. I. 1.) (јћег (Ле У1егип§ егћећ! 8Јсћ, аиГ (1еп (Зигсћ Во§еп ипс! Репс1епИГз хи е1пет гип(1еп Пп1егћаие уегћипсЈепеп У1ег 8аи1еп е1п ћоћег Татћоиг, аи^ с!ет сИе Кирре1 гић1. 1т (Меп ипс! ^ез1еп 8сћНеб8еп 81сћ гете! Топпеп§е\?б1ће ап, (Зегеп ^бЉип§еп аизвеп ги Таде 1ге1еп. (Та1. I. Р1§. 2.); Гегпег ап с1аз ббШсће СгетебЊе \У1е ап (Ие СЈиегзсћ1Шсирре1п Ар81(1еп, (Не §1е1сћ (Зег Сеп1га1кирре1 (Зигсћ Насћбсћга§е Васћег 1зес1еск1 вшсЗ. Кеђеп (Зег бзШсћеп §гоб8еп АрвЈсЗе, бсћНеззеп 2\\ге1 к1е1пеге, сНе 8сћта1еп, т.ж\бсћеп (Зеп кирре11га§епс1еп 8аи1еп ипсЗ (Зеп Пт1аанип §8таиегп ђебгкЗПсћеп Мећепгаите. Бег Каг1ћех, \уе1сћеп сће Мећггаћ! с!ег а11еп КЈгсћеп аи{\уе18еп, ЗећЦ с!ег иг8ргип§ћсћеп СопбЗгисНоп (ЗЈезев КЈгсћ1е1П8. Б1е Р1а>.ћеп с1ег ок!о§опа1еп Кирре1 зјпс З т^ ет§е8сћш11епеп, с1игсћ Бузепеп уег-
Б р . 4.
ћигкЗепе Вб§еп ће1ећ(:.. ет ВесогаИопатШе!, \те1сћеб бопб!; аисћ аћтуесћ8е1п(3 тИ Кипс1ћо§еп{"гЈе8еп ап с !еп Ра§ас1еп (Зег бегћгсћеп Кјгсћеп о1к ап§е\уешЗе1; ег8сће1п!;. Репб1;ег ип(3 Тћигеп 8шс! пиг врагНсћ уогћапс1еп. 8Је 81гкЗ зсћта! ипс! ћосћ ипс1 уоп е1пег е1п1асћеп, оћеп кге18гип(1еп 1лп1е итгаћт!;. Б1е 1ппегп агсћИек^ошбсћеп УегћаШП188е с1ез к1е!пеп Ваиез 81П(3 аиббега!; §е1ип§еп ги пеппеп. 81е ег21е1еп ше ћеј (Зег ћегићт!еп К1о8<;егк1гсће Мапаб81а, (Зегеп УегћаШпЈззеп 8Је \ т о11коттеп §1е1сћеп, сНе §1искћсћ81е ^1гкип§ (Зигсћ сНе ићегћбМеп МШе1 ипс! ХећепзсћШ§е\тоЉе шкЗ сНе ОигсћћПске, \уе1сће сНе 1ге1з1;ећеп(3еп зсћ1апкеп Кпрре1заи'еп пасћ а11еп К1сМип§еп ћ!п §е■угаћгеп. Б1е СарИа1е сНезег 8аи1еп уеге1 ш§еп с!;е Ке1сћ-тИ; (Зег ^Уиг^еНогш ипсЗ 81шЗ (Зеп готагпзсћеп, јт аНегеп ТћеНе (X. Јаћгћип(3ег1) сЗег 81. 8ећаШи8к1гсће /м №\гмћег§ §ап2 аћпНсћ. Бег Ргебкеп8сЗ;тиск (Зез К1гсћ1е1пз (1т Рбаз1;ег (Зег КЈгсће 81П(3 е1П1§е ћбсћз! 1п1 ;еге88ап1 ;е аН;8егћ18сће Сггаћ8(;е1пе тИ; огј§те11еп 8сир11игеп, (Загип1ег јепе е1пе8 Рпез!;ег8 ипс! Кпе§егз, е1П§е11аззеп.), пасћ сЗег ТгасНИоп уоп (Зеп Тигкеп зсћоп (гићег 1ћеНтее18е гегз^бгк, 1з1; §1е1сћ (Зет Магтог (Зег 8аи1еп ип!ег е1пет пеиеп Ка1кепз1;псћ уег8сћ\\гип(3еп. Бег сопзЗгисИуеп Ап1а§е (Зег РауНсаег К1гсће §1е1сћ(; ћ1з аи!' §ег1п§е Аћ^есћз1ип§еп јепе (Зег К1об1егк1гсће уоп Мапаззја ипсЗ Кауап1са, ће1<3е (Зет XIV. ЈагћипсЈег! ап§ећбгеп(3. Хиг т (Зег аиззегп Егзсће1пип§ ип1ег8сће1(3еп 81е 81сћ уоп (ЗегзеЉеп (Зигсћ ујег КећепкирреЉ, сНе аиГ (Зеп Епс1еп с1ег КгеигДи§е1 сНе Наир1;кирре1 ит§ећеп." Ех, да је бар приближно овоме оиису описао владика ЈеФрем цркву у Павлици и сам манастир у свом поменутом писму, и коју више о њојзи рекао. Ал није Шваба само ту једну цркву тако дивно описао, кога није мрзило отићи чз Беча у Стару Србију; него су нам они толико и толико нашихстарина оиисали. И у тако дивној црквици вечити саеак бораве кости ЈеФрема Бањанина, који је изневерио веру своју, да је доцније но