Српски сион
Б р ." 4.
С тр. 95.
Да је исти уговор прави уговор, заиста би то споменуо игуман ремстски Атанасија Исаијевић који је 1753. потииоан на овом опису ман. Ремете, (Н&ставиће се.)
ЛИ СТА К. В е с т и. Његова Светоот иреузвишени господин Патријарх Георгије, повратила се 12. о. м. бр-шм козом из Беча у своју резиденцију з фаво и мирно. На дворски ручак, који је даван 7. о. м. била је по зпата и Његова Светост. и као пгто Његово Величанство наш премидостивп краљ сваком ириликом не пропушта ословити ц Његову Светост, тако ју је благоизволело ословити и том приликом, п то одмах по ословљењу бившег кр. угарског министра председника Коломана Села, и тек је по том благоизволело ословити унијатског владику ФирцакаИз овог се може ввдеги тенденцпја извештаја у г 3астави", у бр. 31. у ком се њсна публика п верни извештавају, како је тобоже Његова Светост пала у немилост код Његова Величанства, те је није о^ловило, п све оно што је „Зистава" из тога неверног саопштења извела; иије ништа друго до смерна жеља њена и њених патрона, коју је она до сада толико и толико пута навела, да бар тиме олакша свој и својих патрона бол. Не бојте се и не брините се г. г. око „Заставе" за Његову Свегост, и како она стоји „горе", но брините се за себе и свој углед код оних горњиж, и промислите мало боље, шта можете постићи са онпм угледом, ког данас „горе" уживате. Ако се икада, може се код ове прилике добацпти „Застави" народна пословица: „треба васвпрати, ал и за појас свиралу заденутп". Еоме мисли „Застава" да чинп љубав, што пзноси неверне гласове ва Његову Светосг, и кад је Његову Светост у истинп п прпликом носледњег дворског ручка Његово Величанство ословило, као и дотле увек; како онда стојп њена тврдња „Али данас имамо на жалост натријарха, кога краљ мора да превиди"? (Свечарска слава богословског квиж. друштва „Слоге"). Ово је већ пета годииа, како богословско књпж. друштво „Слога" на свечан начин прославља своје свечарство, патроне своје — св. Три Јерарха. После св. литургпје, на којој је учињен помен премипулим члановима овога друштва п на којој је освећено свечарско кољиво, отпшло се у 1пмназијску дворану, где је у ирисуству делокупне проф.
колегије, слушалаца богословије и миогобројне публпке из кругова овдашњег грађанства, обавпо чин водоосвећења и резања колача преч. г прота Јован Живковнћ, проф. Оогословнје. Славскн кум Оеше ове године патр. архвђакон г. др. Јоакпм Чупић, ироф. богословије. По подне у 3 сах. одржана је свечана седница по утврђеном програму, који беше ванредно богат п одабран. Бнло је песама дрквених и световних; бпло је говора, декламације па и свпрке на флаути, хармониуму и виолинама. Пео ирограм изведен је, може се рећи — иајпрецизније. Говор је држао председнвк „Слоге" г. Марко Протић, и то: 0 идеалу модерног човека. С особитпм обзиром на дух, који влада у модерној литератури, говорник пзносп пдеал „прогресиста", који, тежећи за земаљским рајем и обожавањем човека, негпрају истининитост и вред.чост хрпшћанства. Говорећи о узродима идеала дехристиапизованог човека, који имају корена још у великој франдуСЕОЈ револуцији, у философским правцима од тога доба и у акомодацији западних вероисповести начелима тог дехристианнзованог друштва, истакао је г. говорник вредност и непогрешивост иравославља, које се никада не удаљује од свога принципа „Богочовека" и које православнок Словенству даје елементе, који више гарантују за културни наиредак него оно необуздано начело Ничеа и његових следбеиика на заиаду. Седница ова била је варедно посећена. Гимназијска дворана беше дупком пуна најодабраније публике, међу којом впдег-мо и лепу групу ирофесора Новосадске гимназије, ш 1 о допста показује лепу пажњу нрема нашој богословск ј омладини, којој се у новије време све впше и више углед подиже. Драгољуб. Уредник: Димитрије Руварац, протојереј.
Читуља. У Плочици у вршачкој епархп, умро је 23. пр. м. у 61. годипи умировљени парох плочански Александар МилутиновиИ. Вечан му сномен!
Књижевни оглас. Алфанзу Хуми! Уредништво „Илустрованога Гласника" у Прагу желећп датп впдна знака признања Чеспма за њпхову предусретљпвост „Гласнику", а испуњујући тпме п један део свога програма прпказује трећп број свога лпста чувеноме чешком декоративном сликару Алфанзу Мухи. У томе броју пзаћи ће око петнајест Мухипих слика, те ће Срби иматп прилику, да се упознају и са главним радовпма тога чувенога словенскога слпкара, и са модернпм правцем у декоративном сликарству. — На 7 и 8 страни тога броја биће и слика из руско-јапанскога рата, а „Гласник" ће и на даље доносити занимљиве