Српски сион

Стр. 94,

Сваки такав случај имају политичке области — након правомоћности пресуде — доставити кр. земаљској влади, оделу за богоштовје и наставу, ради издања одредбе за упис детета у матицу крштених верозакона, који исповеда нати, (Влад. 36. свез. II. сгр. 20. бр. 6.)

0 п и с српеких фрушкогореких манаетира 1753. год. Приопштио: Д. Р. (Наставак.) По указу вискпр. и високодостојњејшаго Г. Г. Арх. и Митр. извидјехом между мон. Гргетега и мон. Ремете что от њеколико љет помежду нима распра била позаради њекоторих старих путова, котори сут от мон. Ремети грунта на запад, који путови узимајут начало од Коина гроба хумке, идући на полуношч путем шумским до раскрстја, которо раскрстје пресјеца от мон. Ремети к мон. Гргетегу, и тамо, јеет једина стара хумка са стране мон. Гргетега, друга же хумка противу јеја нововоздвигнута од страни мон. Ремети, измежду тих умках јест пут доље на нолудне идући Коину гробу, норед коего пута измежду нивах јест изнод винограда мон. Гргетега, једна хумка стара, и код јеја камен, противу јеја сад на ново на мон. Ремети грунту прекопута јест воздвигнута једна хумка, измежду тих хумкахјест нут от Коина гроба идушчи на сјевер у шуму, поред же обоих стран пута повељехом од долних умках до раскрстја ископати хендек, и тако међа и бјелега како доље, тако и горје до Белешева пут остает сих двоих монастиреј на вјечно. Здје дјествујушчим обоих монастиреј братиам т. ј. мон. Гргетега намјестник Евтимиј, Василиј архимандрит пекскиј, Теодосиј јрм. и Гаврил јрм., монастирјаже Ремети : Атанасиј јрм. игумен, намјестник јрм. Михаил, Кирил јрм. и Јоаникиј монах, и тако помежду нима учинисмо совершени мир, да унапредак непокуситсја ни једна ни друга страна за сие что ниње совершихом претензију творити, или на далше тражити. И занеже обе стране контенти биша на сие, тога ради своеручними потниси и печатми монастирскими утвердиша. И два нисмаједнака сочинена и једним и другим монастирем за вје-

кр. 4.

чное помежду их утвержденне пзданаја, и у протоколу здје в сеј вазитацни положишагја. М. [I. Из Конзпеторпума Архпеппекопо-мптрополитскаго Карловачкаго. М. п. Арсевжј Радивојевић с. р. Арх. Мнтр. ексарт. М. п. Викентни Поповпћ с р. арх. шпшаговачки. Сија визптацпа мон. Ремеги, помогпчију Божијеју Благословенпем же векп. п високд. Г. Г. Павла Ненадовића иравоедавеаго Арх. Карловачкаго и всего в' державје Их ц. к. вел. обрјетајушчагосја славено-сербскаго и валахискаго народа Митроиолита, при самом ирисугствии Их вскпр. иснолнисја и совершисја здје в' мон. Ремети Јулија 19. 1753. года. Партенији Павловић, Епнскоп, Арсениј Радивојевић, Арх. и мнтр, Ексарх у Срему, Викентији Поповић архимандрит, Атанасији Исаијевић, игумен реметски. * * У „ Гласнику " срнског ученог друштва књ. XX. на стр. је 232—5. наведен „Уговор измеђ братства ман. Ремете у ср. Фрушкој Гори и Раковице код Београда", по ком су се игуманп и калуђери оба та манаствра обвезали, да имају једног игумана. На уговору стоји дан 14. Септ. 1739. (Др. Ј. ШаФарик, који је исти уговор навео, рече у примедби: Број 39 у години је поправљен.), а потписали су га: Данил јрм. игуман и Мојсије намесник реметски и Михаил јрм. игуман и Герман намесник раковички. Судећи по напред реченој тврдњи Михаила игумана раковичког, а и по томе, што су раковичани прешли у Ремету тек 1739. и што не може стојати: „ .. идјежа чрез њекое времја нребивахом, и јегда невозможно бист нам турскија ради тјаготи в мон. нам Раковицу всјем возвратитисја..."; држимо да је иоменути уговор фзлзиФикат. У томе нас укрепљује и то што 1739. наје био игуман реметски Данило него се Данило спомиње до 1730. а од тога доба до 1742. Григорије као игуман реметски. Поменути је уговор ФалзиФикат, и ми при тој тврдњи остајемо и поред тога што су тобоже истивитост његову потврдили Атннасије от Рашковић Марта 17. 1752. у Митровици и Вићентије СтеФановић митрополит београдски Јунија 20. исте године у Београду.

СРПСКИ СИОН