Српски сион

сион

С тр. 9;}.

штених као „незакониту". У споразуму са кр. владом оделом за правосуђе налази изјавити, да је ноетупак тај скроз протузаконит, јер се противи прописима првога дела трећег поглавља олћег грађанског законика, нарочито §. §. 138, 155, 156, 157, 158, и 159. 0. гр. 3. §. 138. о. гр. з. установљује, која се деца имају с.чатрати законитом, те као законско време порода одређује седми месед после еклопљене женидбе, а десети после смрти мужа или коннчног разрешења женидбе, дочим §. 155. о. гр. з. (позивајући се гледе времена на §. 138.) установљује, да се имају незаконитом сматрати, она деца, која су рођена нре или после времена законског обзиром на склопљену или раскинуту женидбу, но само под условом §. §. 156, 157, и 159. о. гр. з. т. ј. само онда, ако се муж у року од 3 месеца од сазнања за цород или његови наследници, ако је умро пре тога рока, успротиве законитом рођењу детета. У овом конкретном случају ради се само о отсутности аужа преко 10 месеци пре порода детета, а не о рођењу детета послс десетог месеца после раскинуте свезе женидбене, и зато је воетупак ларохијских уреда тим протузаконитији, што пароси немају ни најаање иовода држати женидбену везу ради одсутности мужевљеве раекииутом дотле, док немају правомоћне осуде, којом се женидба разрешује, и што једино ради тога, што је муж нреко дееет меееци пре порода детета отсутан, немогу лих они ускр&тити детету законитоет његова рођења, а но том и ирава, која законитој деци припадају по закону, јер док женидбена веза ваљано посгоји, ма био муж отсутан, колико му драго времена пре рођења детета. нема нико права ускратити дотично нобијатж детету законитост његова рођења, док му ее по §. 158. муж или по §. 159. наследиици неопру, а док није дете, рођено ио жени законитој, судбено проглашено незаконитим, има се у матици крштених, будућп се по закону држи законитим, унети као законпто, те се тек на теаељу осуде има матица исправитн. С тога се водитељи матица упућују, да имају децу, ро^ену од законите жене унашати у матицу крштених као „закониту децу" све дотле, док ее муж, дотично наеледници неоиру

законитости рођења и док небуде незаконитост осудом изречена. Кр. хрв. слав. далм. зем. влада, одео за богоштовје п наставу. XVIII. Наредба кр. хрв.-слав.-далм. зем. владе, одела за богоштовје и настави од 7. Јуна 1892. бр. 6.184 глсде верозаконског васнитања незаконите деце. Превашњим ручним писмом од 18. Јула 1838., интиминираним отписом угарског намесничког већа од 14. Августа 1838., одређено је, да се пезаконгша деца вазда одгајити има-]у у верозакону своје матере , дочим да се е децом, која у време легитимације накнадном женидбом јпш нису навршила седме године, има иостуиати, као да су роЏна у законигаом браку. Кр. зем. влада, одео за богоштовје и наставу, опазила је ипак, да неки душобрижници крсте незаконшу децу матере иноверске у својој цркви, наводећи томе за разлог, да је ириродни отац, који се таковим признао приликом крштења, изразио жељу, да се дете крсти и одгаја у његову верозакону, чему да се није ни мати опирала. Оваково је схваћање криво, јер су проииси споменутога нревишњег ручног писма ансолутни, дакле природе такве, да се у сваком случају обдржавати морају; — споразум родитеља пема правне ваљаности, ма они и договорно хтели, да им се дете одгаја у верозакону другом, него ли му то намењује закон. Упис имена очева у матицу крштених код тога је околношћу сасвим ирелевантном, а то тим више, што по §. 166. о. гр. з. имају родитељи додуше дужност према својој имовини подавати незаконишој деци својој храну, одгој и опскрбу, но она нису иод очинском власши ириродног свог оца — њих заступа скрбник. Дочам кр. зем. влада, одео за богоштовје и наставу, душобрижнике поновно упозорује на тачно одржавање ових прописа, одређује се да политичке области I. молбе против прекршитељииа сиоменуте превишње одрецбе имају поступати и кривце казнити новчаном глобом од 5 до 100 фор., а за случај неутеривосги затвором не превго 5 дана. Казни припадају душобрижпик иродитељи.