Српски сион
Б р . 4.
от себе имееем тогоже Синода грозну клетву на их, коториј тестамент, облигацие, квите, новце и ироче без ријечи, руке и благослсвенија иочивгааго заузете, и потаене, свакога вида вешчи до термина цм положенаго и досље продолженаго издати и изручити, или у кого что, от тјех находитее вједушче исновједати, воспротивишасја и в' чувство прити не хотјеша издати, изрјешчи и аублицирати да јест вравно и на онија котори нримгае новце в' заим, платити продолжајут и отричут, под тјем прилогом уготовати да под клетвоју они и сиј останут дондеже иокривеное возвратет или у кого таковое обрјетаетсја исповједајат и от сердца покајутсја,* и иоменутаго Гдна Архиереа братии, Јеромонаха Симеона и мирјанина ЈеФрема имена при Архиепископии в' помен да запишутсја, Смирениј Архиепискои и Митронолит Павел Ненадович Бачаиј: Висарион Павлович Темигаварскиј: Георгиј Попович Славониј: СоФрониј Јоанович Будимскиј: Дионисиј Новакович * В' держаној 20-ог Јунија сесии четвертој. 10. Прочтен чрез Архиепископа и Митрополита при абгаидс-аудиенции Их Цес. краљ. Величеству под 24. маја сего года именем всего клера н народа преданиј мемориал и к' тому приложениј тужб и тежб народних каеајушчисја Фасцикул и добро и основано составлен бити от сего Синода Архиерејскаго признал се јест с тјем закључением, да всјакиј Архиереј, что кто паче сих днес нрочтених, на ново, или от давна а не предложено имјеет, по своих рубриках Архиепискону и Митрополиту писмено ниње предложит или послет, јеже равно Их Величеству онаковија тужби и тежби представити. 11. Преосвјагаченому Еаископу Бачкому Гдину Висариону Павловичу от Архиереј* Кад ое узие, да су се благочастиви Сенг-Андрејци ивдавали ва највеће народне пријатеље и слободњаке; чудно ивгледа овај закључак еинодски!
(ЈТР. 83
скаго сего Синода јелико претензии јего нод именем пшолиума касаетсја наложено бист, да он сврху тоја претензии, и како она истино от шполиратих еФектов происходит. а не от у процесу учиненаго трошка, свој јурамент положит и на душу примит, обаче он јурамент положити не хотјел и отрекал заради того. что он у процесу солицитации учипенаго трошка прежалити не может. За вторују же јего от дијурне 1741. бивгаија јего у Бечу депутации претензиу оригинал-циркулара Патриархова у Беч за всја Архиереи позванија, на среду поставлен и видјелосја да он Архиерее о своем трошку у Беч звал, ниже кго от Архиереов от Патриарха нли народа за ту депутацију дијурне примил, сљедователње ни он Господин Бачкиј претендирати может. А јеликотретијаго јего от останка Архиепискоискаго ради Архиепископата админастрации претензие ог 100 јему чрез слав. аудиториатВарадимскиј присуждених дуката касаетсја, она мјеста своего ни твердостн имјети ие можег, того ради он Гдин Бачкиј во времја, јегда по смерги Гдна Архиепископа Исаии Антоновича за администратора наречен на нредложепие Архиеров и осталих на оном састанку бивгаих лиц ову но смерти Гдна Патриарха бивгае администрацие ремунерацију тражити отрекал, и равно тогда нову администрацију кромје всјаке ремунерацие на себе нримил. Сљедователње сеј Архиерејскиј Синоднаходиг, да не само нраведпо њест јему сију ремунерацију дати, но ктому повднен находитсе Гдин Бачкиј својеј јему от Синода дано.ј внструкции, что он без вједомости Синода от преко правила и досадашњаго обичаја шацоватаго Архиепископскаго останка, не само никога у народу чувене смртпе грогаиће аудитору аплацидирал, но јеже то јему издати, усудилсе от шпера Архиеписконскаго сребро к' себје узети, и в' мјесто таксе сребра 400 фт . аудитору от своих новаца ноложил и тјем узроковал, что Синод Архиерејскиј праведно негодует, зато что ликвидациа долгов Архиепископских и сентенциа кредитором, и забрану и иншчалирану бивгау уже тогда Архиепископу и Митрополиту публицирана, јему
ОРПСКИ СИОН