Српски сион

С тр 84.

В р . 4.

Архиепископу невједушчу, в коеј опакови долзи пасирашесе људем, кои право и правице претензии не имут, а оп Гдин Бачкиј јако администратор на убиток обшчества јему слав. аудиториату то ремоншчрирати и протестовати премолчал. 12. При сем уговорено јест и зазључепо, да ашче би по предложенију Архиепископскому јеже за три љета вес долг платити, а пјелу субстанцију в' себје примити непозволило се, то воја от Арсенија Черновича и но нем бивших Архиепископов до Викентија Јоановича оставшаја, и никакову долгу подлежашчаја субетанниа и к' Архиепископату по привилегиах от изомерших Епископов припадшии в' насљедие останци от субстанцие Викентиа Јоановича и Арсениа Јоановича раздјелетсе, и в' резиденции сеј Архиепископској оставетсе, и Архиепископу јако привилегиалному насљеднику изручетсе, а субстанциа Гдна Викентиа Јоановича и Арсениа Јоановича из резиденцие на другое мјесто нренесетсе и от коејаждо субстанции по различии, кредитори наплатетсе и стража из резиденции двигнетсе. 13. Јешче же и понеже не взирајушче на то да Ми онај јешче на Госнодина Натриарха пришедишј, и Нам за обдержание комуницираниј указ, јеже скигачем по епархии новце и милостињу брати не допушчати, и до днес не иарушено храним, ниње на ново от славног команданта и прочихв' державје сеј властеј запретилосе всјем во обшчествје калогеров между нашего народа христиани милостињу просити, коим церквам Божиим досље, и от начала чиненаја помошч пресјецаетсја, а при посљедњем всенародном соборје и без того закључено јест, скитаче не само на милостињу не припушчати, но ни приимаги их в' епархију. Прочим же в' протокоље назначеним таковују милостињу повсјуду дозвољати: Того ради судит Синод Архијерејскиј да послетсја Их Цес. Краљ. Величеству молба да би милостивјејше допустили оним, кои от Архиепископа и Митрополита освидјетелствовани будут, во

всјех насљедних своих земљах за собранием милостини проходити, и за то па надлежателства указе разслати, занеже и тако народ тежча, что наше между их за милостињу не нрипушчајут а свое Фратре Гда Официали посвуд водет и милостињу накормливајут. 14. Ново Пазарскиј от Турских краев Архиереј Гд. Гаврил Георгиевич в' персоње иред сеј Архиерејскиј Синод предстал и два его под 19-тим сего иредложена мемориала прочтошас|а, в' коих јакоже и он сам устмено потвердил јављаетсја, да он несноснаго долга ради на сија страни изишал и развје би довољно новаца сабрал и имјел би намјерение онамо возвратитисе, а иначе не. А понеже како в иреднаписаном пунктје видитсја, стране примати и за милостињу препоручити, забрањеио јест и сами о себје јего пиеаиием па милостињу упутити не можем. Того ради судит сеј Архиерејекиј Синод, да сего Архиереа из наведенаго узрока ејемо изшествие Их. Цее. краљ. Величеству всепокорњејше објавитсја, а јему Архиереј уснажетсе да за милостињу препорука без допушчениа Царскаго дати се не может, но да ждет на јавление сие отлучка. Смирениј Архиепископ и Митрополит Павел Ненадович Темишварскиј : Георгиј Попович Славониј: СоФрониј Јоаннович Будимскиј : Дионисиј Новакович * * * В' пјатај 27. Јунија держаној сесии. 15. В' слово довезло се, како евјашченическиј чин в' сие времја наипаче от всјех стран утјесњаетсја, и за свјашченике највише дјела бивајут, к тому от монастирех часто, и словом о церквах коејаждо епархии, готово по всегда потребе случајутсја, а јеже от тјех епархие, церкве, монастире, и свјашченство с доми и Фамилиами их бранити и в' добром састојании обдржавати, немимоходна потреба јест, за солицитацие великаго трошка таков же трошак у оно време јегда дјело поишчет собрати, и како се часто случавало на интерес новци тражити једно невозможно а друго на уби-