Српски сион

БР. 4.

СРНСКИ

СИОН

О тр . 85.

то к јест. Тако Синод сеј Архијерејски судит, да би за такових дјел оправак на всјако љето от коејеждо енархии то јест от Архиереа., от монастиреј, и от свјашченства, по њекаја јелико по прилицје возможпаја помошч у повцу давала се, и от тоја исходјашчаја сума при Синодје сохрашала се и от тсја во времја требованиа трошило се, и убо сие Синод Архијерејскиј за обшче добро бити признает и колико персопе Архиереа коегождо касаетсја, приемлет и еклонен јест таковују помошч от себе давати, обаче понеже јелико монастиреј и свјашченства касаетсја, без присуствиа их наименовати тују помошч невозможно, тако закључено јест: да Архиепискои вејакому Архиереју по особно пишет да с' своими монастири и свјашченством за таковују номошч усавјетујут и јелико церков своју и благостојание љубили будут, от себје објешчајут, наименујут и да тују по једин крат учиненом завјешчании но всјако љето давати будут иисмено обвежутсе, и тое кромје всјаке буне издајут. Јакоже и Архиепископ сам от себе, и ог своеја епархии таковоју помошч објешчает дајати и да.јати будет, да из сего Фундуса Архиеиаскопие, епархиј всјех церквеј, монастиреј и свјашчеиства, дјела отнрављајутсја. 16. Во всјех епархиах, во всјех их селах гдје церкви находјатсја, кутие церковне да наредетсе, и оне под нечатију мјестнаго Архиереа или в' мјесто јего Егзарха јего, и церкве епитропа сохрањајутсЈа, и како от тјех тако и в прочих видех припадајушчиј приход на украшение и благољепие оноја церкве иждиваетеја чрез епитроиа церковиаго по хесапу, коториј он своему Архијереју на всјако љето иредавати должен будет, занеже Архијереј по уставом церковним власт правителсгва имјеет во имјении церковном. Ашче ли же би епитроп церковниј усудил се от имјениа церковнаго без нједомости и вопроса своего Архиереа кому у зајам дати, или по своеј воље, ашче би и на црковну потребу било потрошити, тако на јего имјение руку положити, и церкви све повратити должно будет.

17. Во всјех всјакиа епархии парохиах свјашченици должни сут во всја недјелнија и празничнија дни своја парохиани старија и младија по утрени, литургии и вечерни, Оче Наш, Вјерују во јединаго Бога. Богородице Дјево и десјат заповједеј Божиих, к' тому же и право креститисе учити, тако, да јего парохиани у три љета все сие научет, ашче ли же би коториј свјашченик не хотјел или љенитсја парохиани своја обојаго пола учити ниње речених и дознало би се дазајего небрежением парохиани между три љета не научиша, тако да имат епитрахиља лишити се; ашче ли же кто от христианов учити се и в' церков на уречене науке време приходити не хотјел, таковаго должен свјашченик СЕоему Архиереју огласити, коего Архиереј вједал будет при себје, или и при власти мирској арестирати и у аресту учити се и научити принудити. 18. Свјашчеником да повелитсе, да по варошах, механах, свадбах, и прочих безмјестиах нескчтајутсја, ни пијанствујут, занеже тјем мирскому људству соблазн бивает; ашче ли же би посље таковаго увјешчаниа и заиовједи кто пијанствујај обр.јел се, да извержетсја. (Свршиће се.)

Владика јегареки Јефрем Бањанин. д. р . 2 (Свршетак.) Архимандрит Јован Рајић у својо) „Историји славенских народа" пе спомиње ништа о владици ЈеФрему, и жалењу Бранковићевом на држање патријарха Црнојевића, и ако је исту своју псторију писао већином по „Кроници" Бранковићевој, а особито Бранковићево-Црнојевићево доба. У изводу рукописном из кронике Бранковићеве. под насловом: „ Георгги БранковичЂ 1Т. ДесиотЂ и графг' глава 19. „Сл-ћдЗгогцан пов З јстб из Исторш ГраФа Бранковича изнта не длл обгцества и проглашетл но дла приватнвгхљ потребт., и истор1ческиа в^ђдомости", наводи у опширном изводу напред наведено.