Српски сион

Стр. 86.

ОРПСКИ

СИОН

Бр. 4.

Као што је једном приликом неко узвикнуо: „да чудна штила и будући ортограФије!"; тако исто можемо и ми узвикнути на онаково нисање гро«>а Ђорђа Бранковића. Ну, на страну Таорђев штил-језик и ортограФија, ал што нам болан ма и својим језиком и правописом не рече: кад је владика ЈеФрем преврнуо вером, где му је била резиденција, гиша је с њиме било доцније и да л' је он у истини у будимској дијецези правио сметње православном владици ЈеФтимију Поповићу. То да нам је рекао и испричао, били бисмо му много благодарнији, него што је парадирао са оним силним цитатима из св. нисма, који су могли слободно изостати, као и оне његове безначајне — морске —Фразе. Исту бисмо замерку учинили и патријарху Арсенију Црнојевићу, што и ое ништа друго не рече у своме писму о Јефрему, доли да је нрешао на унију, кад бисмо били уверени, да је он исто писмо писао. Ал пошто смо тврдо уверени, да као што је гроФ Ђорђе Бранковић у својој „Кроници" толика и толика иисма навео, као да му их је тобоже тај и тај писао, дочим их је он сам нанисао — измислио; тако је исго он с&м написао и иоменуто писмо писато му тобоже од патријарха Арсенија. То се види на ирви иоглед, пошто је и у њему исти језик и правопис Ђорђев, и пошто су и у њему саме Фразе, као и у Ђорђевом писању. Но причању Бранковићевом, поменуто је иисмо патријарх Арсеније писао њему теле иримљеног нисма кардинала Колонића. Па, кад је Колонићево иисмо датовано 21. (31.) Јаауара; како је онда могло бити Арсенијево датовано 11. Јануара? Не треба заборавити и то, да је Ко= лонићево писмо писато у Бечу. а Арсенијево у Св. Андреји. Како изгледа оно причање Бранковићево о „строенију иатријарховом са духовним и мирским ликом"? У место да је Бранковић и у свом причању и у тобожњем писму патријарховом навео !1раво презиме поунијаћеног владике ЈеФрема Бањанина, и где је он

имао своју резиденцију; он је на оба места рекао: „некоего ЈеФрема от Херцеговској држави родом биви человек", што такође показује, да је он сам аисао и оно тобожње писмо патријархово. Јер, кад је патријарх Арсеније у својој поменутој молби рекао „ЈеФрема Бањанина", навео би тако исто име и презиме његово и у свом писму, а не би га назвао оном безначајном Фразом „от Херцеговској лржави родом биви человек", ношто је као рођен Црногорац — бар но доцнијој сведоџби нагријарха Арсенија Јовановића Шакабенте, коју ћемо већ навести -— морао знати, да се Херцеговина зове Херцеговина, а не Хецеговској држави, који је назив за њу могао измислити само један гроФ Ђорђе Бранковић, чија „Кроника" кипти од наказних имена појединих иредела и места. А у њему би Арсеније патријарх навео право име и презиме хг.егово и с тога, што је у то време било два ЈеФрема владике, т. ]. ЈеФрем Бањанин и ЈеФрем Тетовац, мохачки. Да је поменуто иисмо писао сам Бранковић, доказ је и то, што је исто тобоже патријарх Арсеније писао у „Сентандраш", дочим је исти добро знао, да се Светиандреј не зове Сент-андраш него СветиАндреј, бар тако га је он називао и писао што се види из његовог писма писатог у „СветБ1 андреи" 18. Децембра 1698. руском носланику Прокопију Богдановићу. (,,Сиоменик а кр. срп. Акад. ХХХУП1. 80.). Држимо, да не ћемо ногрешити, ако кажемо, да Бранковић није ни знао за презиме ЈеФрема ноуеијаћеног владике. Он ако је и чуо његово нрезиме Бањанин, држао је да му то није презиме — нема сумње, да је владика ЈеФрем ако је био из племена Бањана, узео због тога то презиме —, азнајући да су Бањани у Херцеговини, за које је рекао у својој кроници да су се Бањани тако прозвали по „ Бану а брату „ТТогае" из племена Ликинијева, по коме је опет ирозвано Попово, рекао је за њега из Херцеговској држави, или су ЈеФрема називали и Херцеговцем. А можда је ЈеФрем ирозван Бањанином и с тога, што је био из ман. Бање, који