Српски сион

Б р . 4

С тр. 87.

лежи с десне' стране Лима између Преиоља и Прибоја, у ком је била столица ирвог еиискоиа дабарског, што га је ноставио св. Сава, или из места Бањске. Тако исто није знао Бранковић ни где је резиденција била ЈеФрема Бањанина, те с тога и није је навео По речма Бранковићевим, Је<г>рем је морао примити укију наскоро но својој потврди, дакле 1695 — 6. Да л' и та његова тврдња стоји, то сам Бог зна! Колико је нама нознато, о времену његовог прелаза на унију, не^а нигде спомена, као што нема ни отоме, докле је он био као унијатски владика, и кад и како је нрешао у пећску иатријаршију, и настанио се у манастиру Павлици, о чему ће већ бити говора. Како је 1697., митроиолит СтеФан Метохијац владика сремски исказао у Москви „Недавео вв венгерскои земл-ћ мукавчев скуго еиискоииго иривели вт. унјго и еиископа ва 6веим1Н (биће ЈеФрема) вБггиали, и н I вго мћсто поставили своего ушатскаго епископа Ј осифн. И о томђ цесарскШ генералт> ШтаренбергБ лестЈго привелт> вг унјго б^лоградскаго нам4стника Петрошл, об^ш,ал иоставитБ б1и б^лградским -б митрополитом и далв бм8 100 еФимковЂ, которБ1е он г в нредлагал -б натрјарху за свое посвлгценје. И хотн иатр^архЂ его неблагословилгв, однако, несмотрл на то, велћно ему именоватБСН цесарским г Б еиискоиомтБ и житб вђ слободскои (? = славонскои) землћ во городћ Пакерзд-ћ (? =: Г1акрац г ћ); и какт, де свнтћишш вђ тогб гороДЂ послал7з своего благословенаго епископч берем^ (бфрем^) ради посвнгцеша церквеи а ноставлен1л свагценико†и того де епископа тотђ отступник-Б•Петронш того города с г б комендантом -б засадили вг тгорвм^ ств и держали в г б тгорБмћ с г б полгода и едва де того епискупа ио прошешго сват^ишаго иатр1арха из-б того града внслободили". („Споменик" кр сриске Академије ХХХУШ. 76.); може се слободно рећп, да је и поменути СтеФан митроиолит брат Бранковићев у нисању. Као што онај није јасно рекао оно што је требао рећи о владици ЈеФрему Бања нину; тако није јаено рекао ни СтеФан

митрополит о владици мохачком ЈеФрему Тетовцу — Јанковићу —, а наиме, шша ]е с њиме било иошто се оСлободио затвора. Као што не знамо ништа извеснога, кад је прешао на унију речени ЈеФрем Бањанин, и шга је било са истом дијецезом по његовом унијаћењу, и у опште, да л' је он и био нрипуштен у своју дијецезу, у што се судећи по протесту римокатоличког бискупа Георгија Фенеша, од 12. Јулија 1694. јако сумњати може, пошто је у њему захтевао, да се Арсенију патријарху енергично запрети, да не смета законитим католичким епископима а нарочито мункачком епископу Јовану ЈосиФу де Камилис, напоменувши уз то, да ће у случају ако Арсеније или његови епископи узбуду предузели у његовој дијецези какве Функције, спречити их у томе силом оружаном. („Прилошци историји Срба у Угарској крајем ХУП. и поч. ХУШ. века" ириопћио Јован Радонић. Отисак из 223/4. „Летопис" Матице српске" стр. 7/8.), и кад су и како су бачке владике узеле назив и јегарских владика; тако не знамо ни шта је било са мохачком дијецезом и са ЈеФремом Тетовцем. Зна се, да је 16. Августа 1710. потврђеп био за владику печујско - мохачког Никанор Мелитијевић, ну да је исти већ 1718. године живео у ман. Крушедолу до своје смрти (-ј- 5. Октобра 1739.) и називао крушедолски владика и печујски, и да је га живота његова нотврђен био за владику 31. Марта 1721. Максим Гаври ловић, а посвећен на спасов дан те исте године. Зна се и то. да је Никачор за време устанка мађарског морао утећи из Сечуја у Осек, где је све до свог одласка у Крушедо живео. ^ По тобожњем нисму патријарховом, патријарх Арсеније иризнаје у њему, да је он незналица, те се с тога обраћа за са вет Бранковићу, који се у свему разумева, што је такође доказ, да је поменуто иисмо иисао сам Бранковић. Патријарх Арсеније није био незналица, и он је имао мало друкчије саветнике, но што је био сплетени Фразиста Бранковић, шго доказују његове молбе и тужбе ноднашане и двору бечком и руском, у ко-