Српски сион

С тр . 138.

СРПСКИ СИОН

Б р. 6.

М. II. Георгиј Попович с. р. митропоЈШТ НИШКИ М. ц. Виеарион Павловић с. р. епи= скоп бачки М. и Атанасиј от Рашкович с. р. обршчар М. н. Вук Исакович с. р. обршчвактмајстор М. н. Секула Виткович с. р. обршчлајтнант М. п. Апс1ге Апс1геоуИ8 т. р. А (1тт1б1га1ог. Питања је евојеручно написао сам патријарх Ареепије, а одговоре Павле Ненадовић тадашњи генераани викар натријархов. Прилози за иеторију народног еабора од 1769. Нриопштио: Д. Р. Од свију пародних сабора у XVIII. веку, сабор је од 1769. играо најжалоенију улогу, Већина се посланика у њему и сувише кукавички понашала, и на њему је радио комесар гроФ Андрија Хадик шта је хтео. Кукавичлук истог сабора огледа се по најбоље и у томе. што је већина носланика (44) прешло мањини (29) при избору митронолита, да се дође до једпогласности избора! На том је сабору дошло до расцепа између јерархије и народа. На њему су се нојавили, „националисте" — данашњи народњаци —, и како је тада вештином Хадиковом учињен јаз између јерархије и народа; траје он и дан данас, а сам Бог зна, да л' ће икад и престати. Зејтина и осталог горива наћи ће се увек, односно наћи ће се коћега додавати, да се огањ не загаси. Рад је истог сабора обелодањен до сада већ у три маха, и то у „ Сриској ичели" за 1840 — 2.; у „Летоиису" матице српске књ. 114. стр. 151. и у Витко с ићевим „Сгаоменицима из Будимстсог и Пештанског архива " (?) књ. V. бр. 111. I. 1767. љета Декемвриа (8.) мјесјаца преставилсја в' С. Андреи Епископ Будимскиј (Дијонисије Новаковић) коториј между тим и Еиископом Ердељским бил; Архиепискон и Митрополит Г. Павел Еенацович нредложил Јеја Имнераторскому величеству королов. Марии Терезии о доз-

волении торжествовати Синод Архијерејскиј ради избранија новаго Еиископа Будимскаго. Что јему и дозволено било, Понеже обаче между тјем многија тужби от иарода доходили, что от всјех сгран народ в' своих по привилегиах им надлежашчих волностех угњетаем бивает; от туду взјал више помјанутиј Архиепископ и Митрополит повод искаги дозволение и народни собор держати и тако совокупно с согласием всјех народних депут^ртов обсто1ателно Јеја Величесгву вста народнија тјаготи донести, и увраченија тим просити. Јеја Величестно и сему прошенију бити дозволили с' наименованием на сеј собор своего Ц. К. комисара и генерала от' кавалерии и комендујушчаго в' Будимје граФа Аидреа от Хадик. Сеј Ц. К. комисар начал с' помјанутим Архиепископом и Митронолитом писмено соглашатисја о благовремености и термиње, к'ида может собор народниј торжествоватиеја; писал о том под числом 7. Августа 1768. љета из Будима сице: „Јако Јеја Ц. К. Величество Јего к' торжествоватисја имугачему народнему собору в' Карловпје за своего комисара нарздити, в' кунјеже и повељети благоволили јесу, да в' иервих ми оба о времени сего народнаго собора между собоју согласитисја имјеем, и к' сему агаче не менгае, то ни вигае, но с Вагаеју Ексцеленцнеју от клера 25 лиц, 25 от провинциалних, толикоже от милитаров чрез своја надлежателства наредитсја имут и тогда убо предложение отнравитисја имут, и тогда убо иредложение отправитисја имушчих предметов, и на конец что в Синодје изабранија ради Еиископов на две празднујушче Еиархие Будимскују и Арадскују набљудатисја имат? Ваша Ексцеленциа из всевисочајшаго на Вас иод !.!5. недавно минувгааго месеца Јулиа отпушченаго декрета обстојателно извјестилисја јесте. И јакоже ја во всевичајшем избрании моем за кр. комисара всемилостивјејгаее повјерение и мње ноказатасја имушчују чесг в полном страхопочитании признају; тако и непремину моим неноколеблемим поведением со всјакоју вјерноотију и ревностију тшчание в том приложиги, да полза всевисочајшија служби и собствение исги-