Српски сион

Стр. 144. СРПСКИ

бран био за владику арадског Синесије Радивојевић, архимаедрит гргетешки; но његов избор не буде потврђен. Како је међутим умро 9. Децембра 1818 вршачки енискои Петар Јовановић Видак; 25. Јунија 1822. СтеФан Авакумовић епископ темигаварски а 14. Децембра 1723. карлштатски епископ Мојсије Миоковић, а синод од 1816. нита је цравилно закључен, нити се допуштало његово цродужење: Стратимировићу није ништа друго преостало, доли да позове на договор епископе, односно да њему даду или другима пуномоћ они еиископи, који не би могли доћи, па да ургирају иродужење нераспаштено!- синода од 1816., односно да и без синода обаве избор еа уиражњене епархије. Еиископи су Путник и Иетроваћ обећали Стратимировићу да ће доћи еа договор, но за Поеовића је знао, да због сгарости и зимског времена не ће моћи доћи, с тога му се обрати са следећим писмом: „Ваше Преосвештенство, Госаодине високопочитаеми! Н>ест нуждно да тугу и потребу сего времена нашија свјатија церкве, вашему Преосвјашченству обширно опишу: ибо ваша ревност и горјешчаја к неј љубов тако живо представвт онија ко чувствителному сердцу вашему, јакоже и ко моему представљает ја. И будучи да би нуждно бнло, да сабравшесја во једино обшчим согласием, и закључением о дјелаемих уиравление сотворим. По коему потом акн пра вилом јединаго Божијаго Духа оживотворени сушче, ко благому коецу привести дјело усилимсја, ваше же Пр. в сем зимном времени, и во вашеј уже глубокој староети ниже можем, еиже смјеем сјемо призвати; хотја би ми иначе вседушно желили в. Пр. — в расуждении сих важних предметов — в сообшчении сословија и и.Јредјеленија имјети. Того ради со сим молити вас принуждајусја, изволите јединому от Братии Г. епискоиов, сије јест Г. еп. Пакрачкому ЈосиФу от Путник, ила Г. еаископу Бачкому Гедеону Петровићу ваше писменое Полномошчие послати, во јеже ба они во мјесшо вас во всјех совјешах и закљученијах, и тредсшавлепијах, и мњенијах, сообшчени-

СИОН Б р. 6.

јах говориши и шворити, и ашче би и шакова обсшојашелсшва шјавиласја, да би имјели и о самом избрании особ на Ешскоиати мњенија и гласи давати, и в шом ваше мјесто замјениши, и всја прочаја именем вашим закључити и иодиисати, и глас свој јавиши могли. Кое за ниње и тако токмо о совјетах разумјеетсја, ниже о какавому користи новчанија касајушчемусја предмету слово бити может, ниже јест, и за то мо жет тавовое полномошчие дано бити, и во једиеом на јединаго от еих, или и на еас самих писаном посланијв.* Мољу обаче Пр. в. усердно и братски да би цјелое сие дјело со всјеми всјачески в тајње задержали, и токмо јединому от ваших особ — кои би таковое послание и тако написати имјел — со увјешчапием да и он в крајњеј тајности задержит, соообшчити изволили. В прочем мољу учините сие что скорше можеше , и тако решчи с первоју ночтоју, и абие писание же таково прјамо сјемо в Карловцје послати не иропустите. Кое ожидаја между тјем с високоиочитанием пребивају Вашего Преосвјашченс/гва В Карловцје 13. Фев. 1824. покорн^ејши Слуга СтеФав Стратимировић с. р. У место исканог пуномоћија, одговорио је 20. Фебруара мудри Грк Стратимировићу и доставио му своје мишљење о попуњењу упражњених епархија, као што се види из следећег одговора Стратимировићевог, пошто еемамо истог Дијониспјевог писма. „Ваше Преосвјашченство Господмне високопочитаеми! Почитаемое писание ваше от 20. сего вчера исправно получив, чест имјеју абие јавити вам, јако оео добро јест, и самому мњенију с њеким малим различием сходно ; и когда времја иријдет ко нарочитому особ за вдовствујушчија Епархии опредјеленију, тогда оное употребиги будем. Имјеем ми обаче јешче њеких иних томуже предмету равно важеих с еим вкуаје соирјажених, предварителних и тому * Стратимироваћ је добро знао како је Грк шкрт на новцу, те мислећи да ће пристати ако му иаспомене, да се не ће вишта о новцу радити, ал ее преварио у рачуну.