Српски сион

Стр. 152.

СРПСКИ

бр. 6.

ског сиона ", пошто се — по његовом мњењу „за уредника званичног листа ишту друге снособности и врлине и друга пажња". Кад смо ми јасно и гласно доказали, како је постала она грешка у поменутој белешци „Т1силата и \ јасно је да само душе а 1а паталожац могу нас бедити и денунцирати бандитским насртањем и на саму круну. Позната је где треба наша лојалност за ових 38 година нашег јавног живота, поред свију денунцијација, а позната је и патолошчева, који је због ње морао да иромене оштар „луфт и , и да се настани у блажијем. Причање патолошчево, да се тобоже оном — погрешно штампаном — белешком: „ Исплата" хтела Његова Светост приказати „онако без скаке одговорности", и „завући је за неприступну особу Његова Величанства и на рачун Његова Величанства", проглашујемо за прооту денунцијацију. Његова је Светост наредила исплату одређене своте преосвештеној г. г. епископима, на оснону шзива Његове Преузвишености председника кр. уг. министарства гро®а Стевана Тисе, којим ју је позвао да има наредити, да се неодложно изврши превишње наређење Његова Величанства. И учинила Његова Светост то, било као кр. или владин комесар ас1 ћос, или као природни и врховни старатељ и заступник нар. цркв. добара и Фундација и као председник саб. одбора; јасно је да поред онаког позива не може ни носити одговорност због исплате, те да није ни имала нужде да се боји какве одговорности и скрива за Његово Величанство. Поуком натолошчевом св. Архијерејском Синоду, какав треба да је уредник званичног црквеног листа, није иатоложац ништа друго показао, него да је он ваистину патолошка појава, који уз своје метарморфозачко иисање од „мајског сабора", дође до те дрскости, да даје унуства св. Архијерејском Синоду, какав треба да буде уредник једног званичног^црквеног листа. Да смо весели!

0 п и с српеких фрушкогореких манаетира 1753. год. Приопштио: Д. Р, (Наставак.) Јеромонаси, дјакони и монаси кото]:и чинаго одјејанија нс имјејут сут сиј носљедујушчи:

Јеромонаси: Симеон, Пајсеј, Гаврил, Иетрониј, Тимотеј, Михаил, Теодор, Јосиф , Макариј; јеродјакон Василиј и монах Исаије — којима је заповеђено да направе нужне хаљине и 6 мантија за цркву да узму. Написание братији умерших в монастирје иосље 1740 љета: 1. Јрм. Јоаса® | 14. Јан. 1747. По смерти јего остало 7 мотика винограда, 12 кошнида. коњ и 16 Фор. 2. Монах Тимотеј | 1750. у Вршцу, но нем ничто неостало. 3. Јеродјакон Николај -ј- Јулија 14. 1747 , бил служител архимандрита Василија. Прочтохом братијам на собору правила Г. Арх. и Митр. Павла Ненадовића во осм пунктах изданаја 1749. Авг. 28. и на сваки пункт отвјет посљедует намјестника и братии, и тако: 1. Правила свјатопочившаго Арх. и Митр. Г. Викентиа Јоановића неимјејут. ниже по нима жителствовали. 2. Что до церкви надлежит и в икономии монастирској исполњавалили сут, а суда ашче кому и чинили но непротоколирали. 8. Литургија по всја дни бивает. 4. Досеље еклисиарху с кивота третују част давали, а от сеље будут, јакоже в том иунктје гласит, творити. 5. Властем мирским тужатсЈа неотходили. 6. Неотходили братија без благословенија и вопрошенија намјестникова в' вароши и села, но без цједули по два же гдје потреба бивала отходили јесу. 7. Никоего страна монаха без благословенија в монастир непримили. 8. Циркуларе чиновно преписивали, и оригинале циркуларов јакоже в' сем пунктје гласит, подписивали, и во своеј кооперти отсидали. Такожде прочтохом им в' 34 пунктах на љето 1733. от свјатоночившаго Арх. и Митр, Г. Викентиа Јоановића издана правила, и на всјаки пункт посљедует како от отца намјестника, тако и братства отвјет. И тако на: 1, —34. — одговор обичан, као и код других манастира. Из вишенаписатих братии по Архимандритје, понеже сеј мон. Гргетег из начала непознал ниже имјел иного Архимандрита или игумена развје Архиепискоиов по преемству јакоже и ниње вскпр, Г. Арх. и Митр. Павла Ненадовића за Архимандрита иознаем, јакоже и братија сего