Српски сион

С тр. 179.

које се јавља у иовим и све опаспијим облицима, како би могли лакше носити бреме Господње, и крмом брода Сиасова што успешније управљали, Рим.-кат. свештеиству, кој е је за тим предводио велеч. г. подархиђакон Ђилим Бич, овако поздравило: „Пресветли Господине Епископе! Између толикнх честитаоца пригодом посвекења Вашега за темишварског епископа, примите добростиво од мене и од мојих парохијана срдачну честитку са жељом: да Владар неба и земље, који је Пресвјетлости Вашој толику бригу, рад и одговорност повјерио, обиљем својих милости обдари Вас, да Вам у овом љепом ал' и тешком достојанству у помоћи буде и да Пресвјетлост Вашу у чврстом здрављу до крајне староети цркви на дику а народу србском и хрватскому на сиас уздржи и очува!" одговорио је иоздрављени, захваливши им се на љубазном сећању, рекавши да и наша и њихова вероисповест тежи једној мети, ма да им се путови више пута разилазе. Зато како у учењу, тако и у установама, постоји више ствари, које обе вероисповести уједињавају, него које их деле. Када се још узме у обзир да су вероисповести упућене на заједничку борбу против заједничкога непријатеља, који са духом времена расте из године у годину — са свим је појмљиво и оправдано, ако једна вероисповест са симпатијом прати догађаје у другој. Уверен из непосреднога искуства да и они деле са њиме то уверење, моли их да у томе уверењу остану и на даље. Градском иоглаварству у месту под предвођењем г. Душана МилиЛа, градскога начелника (са којим уједно приступише из места и кр. Котарски Суд, Учишељски Збор, Срп. Певачко Друштво, Добротворна Задруга Карловкиња, Занатлијско Удружење и Ватрогасна Дружина) који је новога епископа поздравио овим говором: Ваше Високопреосвештенство! Представништво и целокупно грађанство овог града из свег срца радује се, што је свети Архијерејски Синод и милост нашег витешког краља и земљеГосподара уздигао Вас на узвншени положај Архијерејски.

У име моје и преставника овомесне власти као и целог становништва честитам Вагаем Високопреосвештенсту ово највише црквено достојансто са искреном жељом: да промисао Свевишњега уздржи Ваше Високопреосвештенство крепка на славу православне Цркве, а на радост родитеља Ваших и многобројних поштовалаца. Подједно молим, да у име овоградске сиротиње коју је В. В. овом приликом новчано обдарила, најтоплију благодарност примити благоизволите. Живили Високопреосвештени Господине!" одговорио је поздрављени: да му је драго саслушати добре жеље и од досадашњих саграђана својих. у којима је за десетак година свога пребивања у убавим Карловцима стекао више пријатеља, сарадника и познаника. Обећава да ће како њих тако и њихово место, које је његов рад са љубављу пратило, свагда на срцу носити. Ако је какову маленкост допринео духовном дизању Карловаца као катихета њихове деце, саветник у Женској Задрузи или проповеднпк, нека одаду за то захвалност Богу, који га је у том одушевљавао и упућивао, и од којега је све, што има, нримио. Моли их на крају да по примеру засведоченога родољубља својих дедова и они ггомажу културне тековине, чуване у месту њихову, више морално, него материјално; да наиме дизањем верске свести у граду, олакшавају рад у богослоаији, гимназији и другим школама; да оснивањем и одржавањем корисних просветних и добротворних установа и задруга дају пример многобројној омладини у месту, која ће то на све стране расплодити; да осим тога са опћином својом управљају не по уским сеоеким погле* дима, него по ширим, наиме по том: да је град њихов среднште и престоница овостранога српства у културном погледу, да као такав привлачи на себе погледе свеколикога српства, да само као такав прибавља себи и гра^анству славу, као и велику материјалну корист од 1>ака и путника, чиновника и професора, те да према томе