Српски сион

(Ј тр . 180. СРПСКИ

у свему ваља да је уређен и угледан, иначе једва да би град заслужио називати се градом, још мање центром и престоницом. Како за н>их и њихове на дому, тако и за рад н>ихов иодељује им свој архијерејски благослов. Председник црквене општине г. Јован СимеоиовиЛ-ЧокиЛ , захвалио се том приликом на дару учињеном саборној цркви. (Г. епископ Георгијв дао је на саборну цркву 200 К, а толико исто и на сиротињу Карловачку). Професорима богословије. које је за тим привео впреч. г. крстоносни протопрезвитер Јован ВучковиЛ овим говором: „Ваше Виеокопреосвештенство! У часу овом знаменитом и за Вас и за нас и за завод, у којему смо досада заједнички служили и радили, а Бог ће дати да то буде и ерећан час за свету нашу православну Цркву и за народ наш српски у њој, замолио је наставнички збор богословског учидишта милостиву дозволу, да може ступити пред Вас, да се отрости с Вама, са досадашњим другом својим, да се иоклони новом сшарешини својем и да Вам чесшиша ново звање, са војега сте високим достојанством данас обучени. У сва три та правца, када би хтјели исказати што мислимо и осјећамо, што желимо и чему се надамо, требало би нам много ријечи, а и времена доста. Ријечи бн се нашло, јер пуна су нам срца, пуна топлих осјећаја спрам љубазна друга, пуна искрена тптовања спрам новог старешине, пуна добрих жеља спрам новога владике. Али знајући да још многи неетрпљиво чекају да овом истом приликом изафу пред Вае, ми се ограничавамо на најмању мјеру. Па и није нам потреба у часу овом говорити много и дуго, јер душе нам се разумију, срца су нам близу. У часу овом понавља се у души Вашој и нашој, у срцу Вашем и нашем доста дуга историја вишегодишњег заједничког живота, и рада, мишљења и осјећања. У том понављању казаће Вам душа Ваша и срце Ваше рећи ће Вам, да ли се сада с нама можете растати као са добрим друговима, да ли нам можете бити добар свједок у

■ Вр. 7.

новој колегији, у коју по епископству ступате. Али, ма како Вам сад душа гсворила и срце осјећало, ми Вас молимо, да не заборавите завод, у којему сте богословску спрему своју започели и у којему сте прве зреле године живота својега провели и младу снагу своју окушали. Вудите му маран старешина и заузет бригово^а. Ми пролазимо, завод наш остаје и остаје увијек неизијерно велика његова сврха. За завод наш молимо љубави у Вас, јер смо увјерени да ћете му Ви хтјети дати оно што му треба, благосиљамо час овај радосни, у који сви око Вас, а са свима и ми кличемо: живио владико!" одговорио је иоздрављени: да му је пуно срце најнежнијих осећаја, када и драгу колегију своју види међу онима, који му љубав своју засведочавају. Уверава их, да не могу ни помислити, колико љубави има у њему према заводу, у којем раме уз раме деловаху, и колико му је тежак растанак с њима. Једино га теши, да ће се његов рад и у будуће протезати на тај њему мили и драгоцени завод, и то може бити са више замашаја, него до сада. Када то наглашава, моли их именом Христовим да у њему гледају најодличнијега поборника интереса заводских, па да мишљења своја око унапређења завода од њега никада не таје. Оправдана је нада, да ће се на меродавним местима слушати реч онога, који завод из непосреднога посматрања познаје, и који је са колегијом у тесној вези остаје. За кратко време много је унапре^ен завод богословски, због чега непосредна заслуга припада у првом реду г. ректору проти Јовану ВучковиЛу и старијим члановима колегије, који данашњу богословију тако рећи створише. Но као свака ствар, тако и ова, ваља да се са животом развија и усавршава, те у сваком новијем добу да дорасте новим задацима. Акомодовање завода семеништу, непрестано дотеривање опћега и заједничка израда посебнога наставнога плана, састављање уџбеника, подизање завода на степен академије, нострификација на страни стечених сведоџаба, спремање и по-