Српски сион

Б р. 7.

СРПСКИ

СИОН

стављање будућих професора, питање несташице свештенства — све су то задаци, које не треба, да реши Синод без богословске професорске колегије. Св. Синод са правом много од њих очекује. У њи< хове руке положена је велика моћ. Они васпитавају Цркви најмоћније културне чињенице. Без њихове помоћи Црква је немоћна. С тога нека буду уверени да ће он увек настојавати да св. Синод како њихове труде достојно награђује, али таке исто и сметње и застој на тако важној позицији по што по то да спречава. Коме је много дато, много ће се од њега и тражити Захваљује им се братски на љубави, којом га свагда обасипаху, исто тако на саветима старијих чланова колегије, који му још као своме ученику, а по том као мла^ем колези своме свагда у помоћи беху. Професорима гимназије новосадске , које је затим привео управитељ г. Василије Пушибрк овим говором : „ Ваше Високоиреосвештенсшво! Долазимо у име професорске колегије срп. прав. вел. гимназије новосадске, да се представимо и поклонимо Вашем Високопреосвештенству као своме старијему, да Вас поздравимо и да Вам честитамо ступање Ваше међу наше српске великодостојнике са искреном жељом: да Вас Вог милостиви поживи на том узвишеном месту дуго и много, здрава и крепка на корист Цркве, школе и народа нашег, на срећу отаџбине наше, на радост нашу и на дику и понос својих старих родитеља. Живио на многа и премнога сретна лета! Живео!" рекао је иоздрављени , да је уверен потпуно о радости њиховој поводом његова унапре^ења, јер је тиме и заслужни рад њихова завода добио признање. Отворено наиме исповеда да је у њихову заводу добио највише потстрека на много добро, те да за оно, што с благословом Божјим данас јесте, има много да захвали вишем опћем изображењу, које му, за шест година, пружише заслужни професори новосадске гимназије. С тога их уверава да у души својој осећа велико признање према њихову заводу, а У срцу одану љубав према својим негда-

шњим учитељима, те да у њему постоји стална и жива тежња, те осећаје своје у делима вапућавати. Захваљујући им се на љубави, коју му данас засведочише, моли их нарочито, да како Цркву тако и народ бране од навале омладине непозване. Нека не даду да се пење пролетаријат у редове више интелигенције. него нека га неустрашиво и непоколебљиво сузбијају у ниже регове, капије пак храма свога само избранима нека отварају. То су дужни друтнтву учинити, јер је оно ту власт једино њима поверило, и у том погледу једино од њих спаса од пропасти очекује. Бог Свемогући нзка им у свему буде у помоћи! Професорима гимназије карловачке, коју је затим привео пр. управитељ г. Радивоје Врховац овимговором: „ПреосвећениГосподине! Чланови збора професорског гимназије наше, заступљеногу нама овде, колико жале што се растају са Вашом љубазном личношћу, што Богословија Карловачка, тек зановљена, губи у Вама једну врсну снагу; толико са радошћу поздрављају овај Ваш крупан и важан корак на епископско достојанство; јер смо уверени да ћете Ви, преосвећени господине, својом спремом, збиљом и јаком вољом, и хтети и смети служити само интересима Цркве и школе народне, које су стубови нашег овостраног нацијоналног живота, — на задовољство ЕБегова Величанства нашег премилостивог владара и краља и ЕБ. Светости српског патријарха са св. Архијерејским Синодом, који фактори омогућише овај Ваш корак, — и тако радећи, да ћете најбоље послужити и одужити се народу своме, који се много нада и очекује од овога дана. Нека Вас Бог поживи и нека Вам даде снаге, да нигда и ни у којој прилици не малакшете у извођењу својих виших смерова, па ће овај дан бити благодетан за Цркву нашу и народ, и он ће се само по добру помињати. Живео! одговорио је иоздрављени : Кад год би размишљао о будућности српског народа, увек би се у духу сретао са храмом, у којем они служе, као са моћном чињеницом у стварању културне пове-