Српски сион

С тр . 166.

СРПСКИ сион

Бр. 7.

к'себи довео, и за Цркву свету везао, што си ме примером и речју својом на добро водио, у положају моме унапре^ивао и штитио. А највећа хвала ти на поверењу, које ми указа поверавањем стада, у којем си и сам делао, и са којим си према томе јачим него крвном везама у сродство ступио. Свим силама трудићу се да те својим делима не постидим, него подичим,.. у јадима брисаћу ти сузе, у невољама тешићу те, у опасностима летићу до тебе, крст претешки, који за Христа нссиш мученички, у смислу данашње заклетве, ја ћу ти помоћи носити. Благослови сада Свети Патријарше мене најмла^ега ти сина духовнога, десницом твојом крепком и помоли се за ме душом својом добром и срцем својим племенитим да ми буде свагда у помоћи Госиоц мој и Бог мој, коме нека је слава хвала на векове, амин!

Катихизис еинодални — Рајићев — за клирикалне школе од 1774. Приопштио Д. р. (Наставак.) Б. 43. Какв8 намт> користв нридобш спасителв вазнесетемт. своимђ ; От. Многа добра добш онт> намт. вазнесешемт. своим-б , каконо на прилмк8: 1) отвр'зе намт, раиске двери, да и наст> кт. себи возведетЂ, и исносади са собсмт, ( Е ф. 2, 6.) 2) Приуготови обители у дом8 Отца наст. ради (Јц>а. 14, 2.) В) Нисносла намт. утћшителд ДВха от Отца (Ји)а, 16, 7., Дћл. 2, 33.) 4.) И да ненрестанни) ходотаисв8ет'в ш наст. (Евр. 7, 25.). 44. В. Што смо мш д$жни чинити нри овомг слбчаго; От. Отдл'жавамо се 1) Непрестаннш вбшнњјхт , искати, и горнаа м8др'ствовати, а не земнан (Кол. 3, 1. 2.) 2). Хрктосв един -б еств сакровиште наше, иште се дакле от наст., да гдје сакровиште наше, т8 да б8де и сердце наше (Мае. 6, 21.). 7. Членг. Б- 45. Не б8де ли залВдно нришетне

Господне, кадт. е дошао, и штишао и «)став1о насг сиротне; От. То противно естБ, каки> нћгов8 намћрен11о, таки> и славвг и именб. Онг бо самт. рече отходећи ко 0тц8: не и)ставлго васт. СБ1рихт., нр1ид!Ј кт. вам -б (Ји^а. 14, 18.), а 10штб кт. том8 и досад г б еств сб нами (Мае. 28, 20.) 46. В. Дакле мбг д^жни всмо в^ровати и и>чекивати да хоће доћи; От. Непрем^ннш сваки Хргспннинт. дВжант. еств в^ровати то, што онт. встб обећао, да шпет-в видимо хоће доћи. 47. В. Заиста ли опетт. хоће 6 бјти дошаств1е нћгово на земли; От. Безт, сваке сума^ и противр&ч1л хоће доћи, какш што и шбећао еств Господ г б; то су засведочили АггелБ! нри вазнесенда н -ћговомБ. (Д^ћн. 1, 11.) да шнггб и неукоснитт. доћи : него каки> мл'н!л нечаанни) 1авлнетсе, гаки> б^детт. (Мае. 24, 27.). За то и самт. ут г ћшава невест^ свого цр'ковт. скр'бешт8, и тр'пештб, говорећи: прШд^ скори>, грнд!5 скори) (Апок. 22, 7. 12. 20.). 48. В. Кадт. ће бити то дошаствје Господне; От. 0 томт. ииталисВ Хр1ста и апостолБ1 (Мае. 24, 3 ), но во отв-ћтг пол^чили ес8: Ше ваше раз8м г ћти времена и л4та (Д г ћа. 1, 6. 7.). Зато и от насг, сакровент. еств дант, пришествјл еги). 49. В. Али зашто таки> сакри и несказа ; От. Говоретт. учители, зато сакри, да свагда готови бВдемо изићи на сретеше ем8, и да неразл^нимосе, но да бадрствВемо. Зато и самг говори: бдите и молитесе. Не вћете бо дна ни часа, вт. кои синт. челов4чесми пргидетт,. (Мае. 25, 13.). 50. В. Какво ће то 6бгги пришествге нћгово; От. Не ће доћи онт., каки> што е наиаре дошаи; у последнћм г б смирен1го и терпћнго: но у несказаннои слави, сили и величествВ. Доћи ће онт, 1) На облацћхг небеснБ1х г б (Мае. 26, 64. Апок. 14, 14.) 2) Са множествомт, аггелт, свлтб 1 хт., и всеми свнтими (Мае. 16, 27. Гл. 25, 31). 3.) Во глас^ћ тр^бнћмт. (Мае. 24, 31. I. Сол. 4, 16.), 4) Седећи на престол^ славе свое (Мае. 25, 31., Рим. 14, 10.).