Српски сион

ВР. 8.

дијецези. — На достављену преко Његове Светости одлуку саборског одбора од 18.(31. Дец. 1903. којом је одредио истрагу иротив свих овоподручних манастирских уирава односно настојатеља, којм прорачуном од 1902. установљенога сувипгка нис.у у току 1903. у благајницу срн. нар. црк. Фондова унели, а подједним умолио конзисторију, да настоји да се у манастирима уведе нрави живот монашки, пошто се по уверењу саб. одбора данашњи живот калуђера противи начелима монашкога живота, — закључено је: у првом реду известити саб. одбор, да конзисторија не сматра саб. одбор компетентним истраге нротив ман. управа односно настојатеља водити, јер и ако је упитни предмет истраге административне природе, ииак су ман. управе односно настојатељи свештена лица, против којих је како у емиелу §. 10. сл. в) г) и д) IV одсека кр. рескрипта од 10. Авг. 1868., тако и нрема установама дисциплинарних правила, за монашко свештенс.тво једино конзисторија као љихов надлежни духовни Форум истрагу водити и судити им, с тога нека изволи саб. одбор имена дотичних ман. управа односно настојатеља са предметом иетраге конзисторији саонштити, пак ће се одавде истрага спровести и резултат саб. одбору у своје време саопштити. А пошто конзисторији није познато, нити предлежи каква пријава, да подручни ман. јеромонаси у опште не живе по начелима монашкога живота, то се умољава саб. одбор, да изволи конзисторију известити, којим начином и из чега је горње своје уверење о данашњем манастирском животу црпео и стекао. -- Одлука св. Арх. Синода од 29. Нов. 1903. бр. 36. С. зак. ех 1903, да он не сматра земљорадничке задруге за обичне новчане заводе, те да ио томе свештеници могу у њима вршити поједине службе, — доставиће се својим путем подручном свештенству. — Одлука св. Арх. Синода од 29. Нов. 1903. бр. 31. С. зап. ех 1903 која гласи: „С обзиром на то, да тако звани назарени правно нрипадају православној цркви, и ако су Фактично од исте отпали, јер нису од исте правилно и правомоћно екскомуницирани и с обзиром на то, да их и земаљеки и државни закони призпају припадницима православне цркве, — у колико су они истој нрипадали — и најпосле с обзиром на то, Да је прав. црква ирема постојећим прописима о гробљима дужна дозволити и назаренима, да евоје мртве сахрањује по потреби у прав. гро-

С тр . 215.

бља и дозволити, да се тако звани назарени, у колико у дотичним местима не би имали своја нарочита гробља, могу у прав. гробља сахрањивати с тим, да они мртваци, који су по прав. учењу ваљаним крштењем крштени, имају међу остале верне, без нарочитог за њих места, и ио нрав. обреду сахрањивати, онда, ако то њихова евојта тражи, или ако се установи, да је сам покојник то желио, а својта његова не тражи или не ће, и то ово последње ма силом уз припомоћ политичних власти; а ако су дотични мртваци били некрштени, онда се имају сахранити на оном месту у прав. гробљу, где се сахрањују некрштена деца. прав. родитеља, али без прав. обреда с тим додатком, да се и они, који су по прав. учењу ваљано крштени, имају сахранити у онај део прав. гробља, где ее некрштена деца сахрањују, који су изјавили, да не ће да буду сахрањени по обреду прав. цр кве, или нак ако њихови својте то не траже" — доставиће се подручном свештенству надлежним путем. — Одлуку св. Арх. Синода од 28. Нов. 1903. бр. 26. С. зап. ех 1903. „да се постављање слике у унутрашњости храма не може дозволити, да се у женекој чрепрати може поставити спомен-плоча са сходним натписом, који ће арх. конзисторија имати претходно одобрити" — доставиће конзисторија срп. црквеној општини у Руми ради знања, равнања и даљег обавештаја. — По одлуци св. Арх. Синода од 28. Нов. 1903. бр. 20. С. зап. ех 1903. доставиће се подручном свегатенству својим путем усвојени текст заједничке молитве за комуналне средње школе у краљевини Хрватској и Славо нији. — Умировљени нарох К. М. у К. известиће се, да му је изнимно за 1900. и 1902. подељена подпора од кр. зем. владе у Загребу од 100 однасио 50 К., подједно му је дат укор с претњом строжијих последица, ако и у будуће узбуде обилажењем конзисторије одашиљао неосноване и непристојном истином написане молбе вишим властима. — Наредба кр. земаљске владе у Загребу од 27. Јан. 1904. бр. 20566. ех 1903., која гласи: „Пошто се часни ност завршује вв' ликом илп страсном недељом, у којој се свакога дана прописана црк. богослужења и то: на вел. понедеоник, уторак и среду пређеосвећена литургија; на вел. четвртак Василијева литургија а у вече бденије; на вел. петак часови, вечерње и плач матере Божје над Христовим гробом; а на вел. суботу јутрење и лутургију заједно

СРПСКИ сион