Српски сион

О тр . 196.

СРПСКИ сион

ироизведени на разне степене до укључно архимандритства, а да не морају у исто доба, бити и настојатељи манастира. — Донесена је одлука, да се митрополитски списи (те1гороП1апа) ставе под искључиву управу и.надзор самога митрополита — патријарха српског. -- У знак признања многогодишњега наставничког рада и заслуга око реорганизадпје богословског училишта и образовања питомаца богословије, одликовао је св. архиј. синод протопрезвитера Јована Вучковића ректора и редовног професора истога училишта златним крстом, који ће га носити око врата на црвеној траци или на златном ланцу. — Донесена је одлука о званичности листа „Српскога Сиона", која је саопћена у целини у 24. броју „Срп Сиона" од 1903. — После избора епискона, најглавнији посао св. синода усредсредио се око установљења штатута за нравославно српско богословско семениште у Карловцима, пошто је мунифиценцијом Његове Светости патријарха срп. Георгија на ту цел подигнуто велелепно здање, а по премилостив ј одлуци Његова ц. и ап. кр. Величанства на исту цел дозвољена употреба \ каматнога прихода закладе иок. великог добротвора Саве Текелије. Св, синодје установио правила и учинио расноложење, да се може почетком идуће шк. год. ова установа у живот превести; а нарочито је одлучио тоа приликом, да се поднесе најдубља захвалност Његову Величанству на омогућењу овога завода, а у исти мах је изречена на.јтоплија благодарност и Његовој Светости на великом да,ру, учињеном прав. српској цркви и народу. — На завршетку су преосв, господа епископи изјавили своју приврженост и оданост према Њ. Светости као поглавици овопределске прав. срп. цркве, која неуморно и са уснесима унравља црквеним бродом. ва што је Његова Светост г. патријарх дубоко тронут тим изразом признања и оданости својих духовних синова, преосв. господи епископима искрено захвалио на љубави и сарадњи у тешком управљању свете цркве, и по том је седнице св. синода за окончане ирогласио.

Катихизие еинодални — Рајићев — за клирикалне школе од 1774. Приопштио д. Р. (Наотавак.) 11. В. Ако 8 Цр 'кОВ1> домђ божш, то тко дома тогиј Ф8ндаментт>; От. В г ћр8емо и исповћдамо, да Фбндаментт> цр'кве еств Хр1стосљ сбхнђ Бога живаги>. (Мао. 16, 18.). Понеже онт, вств камен 'б во адсновате положеннБт^ (Иса. 28, 16.). О н г б встб камен -б краеуголнб 1 и , на коемЂ све здан1е утверждаетсе (Фал. 117, 22., Е ф. 2. 20). 12. В. Дакле никто от человћк -б неможе 6 б1ти основате цр'кве; От. Коначно никто. Таки> говори аностолђ : Сг)сновата инаго никтоже можетЂ положити наче лежаш,аго, вже встБ ИсВсг ХргстостЂ (1. Кор. 3, 11.). 13. В. Колико и каквесб заповеди цр'ковне; От. О нихђ числомђ поставллвзсе деветЂ. От коихђ 1) естБ: молитисе Бог8 и сл8 шати п-ћте пр'ковно у свак^ неделго и у дне нраздничне 2) хранити посте преко целе године, коисВ опредћл^ћни (кои вс8 постђ предљ рождествомЂ ХрштовимЋ, и сватан четиридесетница, и постб свнтнхђ аностолгћ, и иостб уснен1н Богоматере и среде и петка) ЗЈ свнш.енна лица поштовати 4) Исповћдати грћхи и причаш;атисе свнтнп еухаристји у поменВте посте 5) молитисе за сВлцге у власти 6) хранити посте и молитве от мћстнаил> Арх1ереа установлене у време нћке н^жде 7) книге вретическе невеждамЂ нечатити 8) цр'ковна им^ћта вити м1рским "б, вити дбховнБгм-Б похшцати и употреблавати 9) Браком-в у дне заирећене небБ1вати, то естБ у дне постчџвђ назнаЧеННБЗХЂ. 14. В. всмоли д$жни мб 1 ове заповћди исполнлвати; От. бсмо. Зашто кои цр'кв$ несл^ша, и Хршта не сл8ша. И ако кои преслВша цр'ковг, б^ди тебћ хакшже 1азБ1чникЂ и мнтар -б говори СпасителБ (Мао. 18, 17.). 15. В. Коа е та цр'ква, кош такш валп слбшати;