Српски сион

В р . 9.

СРПСКИ СИОН

С тр . 251.

Код читања 4. §. у ком се говори о митрополитским приходима, међу њима о добру Даљу у Славонији, које је Митро иолиту додуше ас! (ЗЈез уИае (доживотно) остављено, но задржано је на највишем месту право, да се то добро но исплати од 38 000 ф . који на њему леже, одузме; Синод једногласно поновља најпонизнију молбу сабора од 1769 : дасе речено добро архиеписконији стално остави. Без обзира на то, што је ц. комееар ех асћз првобитни посед и извор вишеспоменитог добра Даља разговетно растумачио и разложио, да посесориум од првог почетка није био други но поглавито швпрНз јиге признати; ипак Синод узима најпокорније прибежиште милости и клеменпији њеног ц. и кр. апост. Величанства. Пошто се даље у истом §-у изив&ис1из Нерадина и Банковаца свагдашњем мигрополиту ас! регзопат е1 (јјез уИае уступа ; напомиње Митрополит и Синод, да је Нерадин и Банковци већ од г. 1691. пекадашњем архиепискоиу Ђаковићу и његовим наследницима јиге регре1ио е1 шге уосаћШ1ег од превишњег владара аредан, то да би се у народу лако могло породити сумња, да је садашњи митрополит ради умножења својих годишњих нрихода ту стару донацију самовласно себи присвојио — мопе лакле најпокорније, да се розвегопит Нерадина и Банковаца остави у ономе стању, у ком јо и досад било, т. ј. асЗ зиссезеогез. На ово је ц. комесар изјавио, да пошто је ова молба основана, он неће пречити, да му се о предидућем као и о овом пасусу, једна крагка, образложена и са оригиналним документима снабдевена представка до треће седнице од данашње, преда. После прочитања 7. §., пита ц комесар Митрополита и све присутне епископе, дали су заповеђени црквени иописи и инвентари у свима дијецезама исправљени, и увераван је са свих страна, да је то у свима дијецезама, црквама и општинама учињено осим у опћини бачке дијецезе Јегри, која лежи у Хевешкој жунанији, 0 којој досада нема позитивног гласа, да ли је на то позвани чиповник корамизирао. Пошто су дакле § §. 4. 5. 6 и 7. као

што је горе изложено, исирављени, буде данашња седница закључена. Записник четврте седнице 27. септембра 1776. држане. Присутни су осим архиепископа, сви остали. Одмах носле адјустирања протокола јучерашње Синодске седнице, приступило се читању 8. § а нацрта за регуламент, и ношто се но истоме параграфу имају три нова инвентара о неприкосновеном иметку архиеписконском сачинити, којима за основ имају служити инвентари од г. 1774., тражи царс. комесар да му се такав инвентар преда, што је под 1л11. Б. Е. Сг. Н. и 1 ј одмах у седници с учињено. Састав тих нових трију инвентара, поверио је ц. комесар уз уручење ирвоспоменутих инвенгара епископима ■ темишварском, бачком и карлштадском, поучивши их, да испитају тачно, да ли је ту све оно, што се у старом инвентару наводи, и да код сваког предмета нарочито означи, у чему се састоји, јели у добром стању или оштећено, те за даље чување непотребно (неспособно), дали шго и шта Фали. Непокретности и к њима припадајеће економске реквизите, тако да екпримирају, да њихов састав, дужина и ширина, годишњи приход на паши, виноградилга тачно означено буде; код злата и сребра пак да тежину веродостојно нотирају, а драго камење да тачно разговетно и по величини и по називу означе. Ас1 2-(1ит рипс1ит 8. §. беху гореименовани инвентаторијош поучени, да се при саставу инвентара имају држати прописа у истој тачци садржаног. ТТТто се по В. тачци истога §-а од оставинских маса упокојених митрополитб, има сматрати као стално архиеиископско имање, које се не^ме продати, шта се од архиепископског одјејанија и сребног посуђа има одлучити и чувати у архиенископским црквама и што бн се најпосле имало продати и посребрити, — то ће се моћи определити пак из новог инвентара, има се дакле завршегак истих сачекати. Код читања 9. § а употреби ц. комесар да стави питање: ко су садашњи асистенти и би му одговорено, да су асистенти: бачки епиекоп Радивојевић, обр-