Српски сион

О тр . 254.

бРПСКИ сион

В р. 5.

рислав Брадваровић, главни школски референт Ђорђе , Поповић и управитељ дркв. нар. добара барон Јосиф Рајачић, главни кшиговођа Влада Јовановић и благајиик Јован Симеоновић-Чокић, уредник „Српског митрополијског гласника" и статистичар Мата Косовац. Са г. еиископом отишао је у Темишвар његов г. родитељ, и следећа г. г.: од професора богословијег архимандрит Иларијон Зеремски, архиђакон др. Јоаким Чупић, протођакон дј * Ввћентије Вујић; патријарашки протосинђео Данило Пантелић; професор и катихета Иван Маширевић. Г. ректор Јован Вучковић испратио је г. епископа до Новог Сада. Нридружујући се и ми и овде оном опроштај- ј ном усклику: Сретан пут! и Живео!, кличемо и овде ; г. егшскопу Георгију: Сретан пут! и Жавео! Конвикт архидијецезалног свештенства. На одржаној је јавно.ј дражби 27. о. м. остао досталцем ва градњу поменутог конвикта г. архитекта Влада Николић за своту од 51.500 К. Стављена у прорачуну свота прекорачена је с тога, што су у плану учињене неке знатне измепе Зграда мора бити готова до 15. Новембра о. г. Патронат конвикта у одржаној седници истога дана, одобрио је речену ногодбу. Овештеничка исповест свештенства карловачког протопопијата одржана је овде у Карлов цима 27. о. м., у којој је учествовало 25 свештенпка. Шта је на одржаном збору по обављеној исповести рађено и закључено, види се из наведеног на другом месту записника. VII. Главна скупштина савеза српских земљорадничких задруга у Аустро-Угарској сазвата је за 12. и 13. (25. и 26.) Мај у Тоилицама (Топуско). Скупштина ће се одржати у великој купалпшној дворани са овим дневним редом : I. 12. (25.) Маја. Посело, на коме ће се расправљати о привредном унапређењу нашег народа — у 3 сахата по подне. II. 13. (26.) Маја: 1) Призивања св. Духа у 8 сахати пре подне. 2) Главна скупштина Савеза у 9 сахати. 3) Главна скупштина централне касе у 10 сахати4) Како да се наш крајишник ослободи сиромаштва? Предавање г. М. Остојића. 5) 0 сточарству. Нредавање г. Косге Илибашића. Пусте комбинације. Да ће долазак виеокопреосвећеног г, епискона далматинског др. Никоцима

Милаша у наше крајеве изазвати разне комбинације, то се мотло у напред знати. Еакве све нису комбинанације услед тог његовог доласка изнесене у немачко-мађарско-срнској журналистици, то не ћемо да наводимо и да их обарамо. Ал не можемо а да не оборимо тврдњу „Новог Србобрана' у 91. бр., да су ових дана одржане седнице синода чрновичке митрополије и да је г. епископ Милаш ради излучења далматпнске еиархпје из оквира чрновичке митрополије и подређења карловачкој мптрополијп, при своме бављењу у Н. Саду, Карловцима и Гргетегу конферисао о томе с Љеговом Светошћу, епископом Шевићем и архимандритом Руварцем. Синод чрновичке литрополије није држан оврг пролећа у Вечу, и ако су о његовом састанку неки бечкн листовн писали. 0 излучењу далматинске и боко-которске епископије пз оквира чрновпчке матрополије и подређења карловачкој, у ствари је то истина, да је при ручку код Његове Светости 12. о. м т. епнскоп Милаш у здравици Његовој Светости наспоменуо како је прошле године у синоду чрновичке митрополије он покренуо питање о иотпадању далматинско и бококоторске епархије у црквено духовним стварима под карловачку митрополију, те изјавио да би се испуњењем те жеље, испунила и његова давнашња жеља, да и он може бити учесник оног те.та — синода карловачке митронолије —, које под мудрим руковођењем Његове Светоети мудро управља православно-српском карловачком митронолијом. Ово је све што је г. епископ изјавио о поменутом излучењу, и даљег разговора о томе није имао ни са Његовом СветошДу, ни са еиискоиом ШевиЛем, нити са архимандритом Руварцем. Живела истина! Како се ириближује време делегацијама п дворским ручковима и баловима, које том приликом Његово Величансгво даје у ночаст члановима делегације, а сад је ред да се делегације држе у Буда-Пешти, те како ће п Његова Светост као члан горње куће учествовати у истима, „Заотава" по евојој навици ил право рећи фиксој идејн њена главна уредника, обично је до сада том приликом својнм верни*а јављала, како Његово Величапство није оеловпло Његову Светост, те не могући дочекати тај час, нашла је за добро да и пре одласка Његове Светости у делегације, објави својим вернима како је прошлог уторнпка даван дворскн бал, како је том прпликом Његово Величанство за време одмора пружило руку г. епископу Дукијану, а Ње.ову Светост — ил по њеном писању „оца