Српски сион

Стг. 266.

стиски

сион

архиепископију; није ли је требао на основу канонских наређења тражити од охридске прхиепископије — синода? Па кад је он — као што је познато није од синода охридске архиепископије тражио ни добио, него ју је тражио в добио у иривременој престоници једног дела грчке царевине у Никеји од цариградеког патријарха; може л' се узети и тврдити, да је автокефалност српска црква под св. Савов 1219. задобила законским — каноничким путем? Одговорите г. Вукићевић на ово иитање! Напоменути нам је овде нешто, што нас одавно мучи, а то је сумња н«ша, да, цариградски патријарх није 1219. произвео св. Саву за српског архиепископа, него само за епископа носвећења. Да се у нама роди та сумња, навело нас је следеће. Прво и прво, до сада није нигде штампана грааата, којом би се потврдило, ко је и кад је св. Саву произвео за српског архиенископа и на ком основу, а тек је шака грамата морала бити издана и шако важан акт не би се могао изгубити. С тога се и не зна позигивно ни које је године, а да не споменемо месеца и дана ироизведен св. Сава за српског архие пископа, као ни име дотичног патријарха који га је цроизвео. јер дочим једни тврде да га је произвео патријарх Герман, други тврде, да га је произвео патријарх Манојло. Друго, рашка епископија — као што рекосмо — није потнадала под власт цариградског патријарха, и како би могао и смео цариградски патријарх произвести некога не само за > архиепископа у туђој области, него и створити нову независну архиепископију у земљи, која није потчињена ни грчком цару, нити цариградском патријарху. Треће, чудно нам изгледа наведено причање у „Житшама кралћ срБбвскиихв" в. издање Ивана Павловића, Београд, 1887. (97 — 101.) где се вели: како је св. Сава отишавши у Никеју цариградском цару Теодору Ласкару, рекао, како у његовој отаџбини не може да напредује хрисгова вера с тога, што нема свога архиенископа, те га умолио да запиведи (повелитв) ваеељенском патријарху, да једног од браће његове — пратилаца калуђера, који су с њим дошли — произведе за српског архиенископа. Св. Сава је морао знати, каквој казни

подлежи онај, који иреко световне власти хоће да дође до власти у цркви, и како постају нове архиепископије; с тога не би могао молити цара да заиоведи патријарху да произведе неког српсчог калуђера из туђе црквене области за архиепископа у туђој држави и да у њо.ј створи автокефалну архиепископију, на заповест (новел^нГе) цареву. Четврто, што се на дотичном месту не каже, да је по „повел^нш" царевом патријарх сазвао синод и пред њега изнео питање, може л' се и сме л' се царевом „повел^нда" за доста учинити, кад св. Сава није донео ни дснети могао од свога надлежнога архиепискоиа и синода охридског дозволу за усгановлење српског архиепископата, јер да је он уверен био да би му они то дали, не би ишао чак у Никеју, нити је Немањина држава и црква у њој рашка епископија — потпадала нод цариградског патријарха. Јесте, то се на дотичном месту не каже, а да је то учињено, не би се могло тако шта прећутати, него се каже само то, како је притиком посвећења св. Саве уз патријарха служило више митрополита, епископа и свешгеника и како је он постављен руком васељенског патријарха Германа „новел ^ншемБ цариграцвскааго цара кирБ Теодора Ласкара." Пего, што се из наведене патријархове грамате (новел &Н1а) види, да она није управљена била на српски народ у Немањиној држави, који би прво требао да зна о цроизведењу св. Саве за српског архиепископа и о установлењу автокефалне цркве у Немањиној држави, а за тим на архиепископа охридског и синод, 1 који би такође требали да знају о томе произведењу и установљењу, пошто је дотле исти архиепископ и синод постављао рашке епископе и имао власт над истом епископијом, него је она уирављена „ вб вбооу вБселгеноу к>", — патријархову област — што би могло бити тек тада, пошто би прво о томе био извештен владалац српски, архиепископ охридски, па тек знања ради и васељена, — његова област. Како је гласила грамата патријархова, то се до данас не зна. У објављеној и до нас доспелој, патријарх вели, да је постави« Саву за архиепископа „ вбс 4 мб срб 6 бскб1Имб землГамБ И НОМОрСКБШМБ". То је умесно — уз напред речену замерку — ал' нам чудно изгледа даље прпчање патријархово, а наиме да га шиље у своју област,