Српски сион

Б р. 10.

О тр. 269.

прочеаб сабранпо д^ховних-б мбжеМ частних" и у шој не само да је признао Мојсија Петровића „бити всегда и ввати се подплбно АрхГеепископВ МитрополитВ 1акоже кралгевини СербЈе и баната темишварскаго", него „аш,е би сл8чило се по воли божЈеВ и сав^б вб вр^ћие жизни Его ир&ставити се Ж зд^ћшних кб Господ8 НБ1нГашнем8 Арх. митрополит8 (Вићентију Поповићу) врховномб славено-еербскаго народа, и >бр4тагош,аго се вб Оунгар1и и склав8нш да б8дег тоиже прћгосвншЈеннш г. Моусеи ПетровичБ и вб Оунгар1и и склавВнш иЈбрћтагогцаго се народа славено-сербскаго Арх. митрополитБ врховнш " Како је по смрти митр. Вићентија Поповића (-ј- 1725.) митр. Мојсије Петровић у истини (1726.) постао митрополитом бзоградско-карловачким. а тако исто и његов прејемник Вићентије Јовановић, и тек ио поновном освојењу Србије од Турака (1739.) потпала је београдска митрополија поново под пећску патријаршију, а карловачка остала као самостална — автокефална, каква је била од 1695.; то се канонска њена авхоксфалност започиње уираво од пчменуте Мојсијеве (1721.) грамаше, која је издата у законитиој форми и чију је авшокефалносш признало законишо шело т. ј. тшријарх са синодом. Пошто смо видели како стоји са автокефалношћу карловачке архиепископије и српске митрополије, да видимо како стоји са автокефалношћу цетињске — црногорске митрополије. Цетињска је митрополија — епископија, нешто друго од зетске епископије, коју је св. Сава установио у манастиру св. Аранђела Михаила на Превлаци, чија је столида пренета доцније прво у св. богородичип манастир у Шестанској Крајпни, а за господства турског у манастир св. Николе у Врањину. И ако је господар Иван Црнојевић 1485. цркву и манастир на Цетињу прогласио за „зетску митрополију", и ако се на књигама црквеним 1408 —1512. Вавила црногорски митрополит назквао архиепископом и митрополитом који је наводно умро 1520., када је престало господство Црнојевићево 1514. и Црну Гору почели називати санџаком црногорским, „владике које су иза митр. Вавиле вршили духовну власт у Црној Гори, биле су владике црногорске и приморске, ако се где који од њих и писао кадкад и митрополитом или епи-

скопом зетским", — — — „на Цетпње је пренесена столица зетког епископа или митро« полита из Краине Шестанеке, а Врањина је била столица зетском епискзпу кад је Зетом Турчин владао и кад је на Цетињу владиковао владика црногорски и приморски." („ Просвета" I. 1892. чланак Иларијона Руварца „Владике зегске и црногорске") Црнпгорске су владике од тога доба па све до укинућа нећске патријаршије 1766. потпадале под пећског пагријарха, односно за време два српска патријарха, Арсенија у Угарској и Калиника у Нећи (1691 —1706.), нод Арсенија. Тако је н. пр. 27. Новембра 1694. у Новом (у Боци Которској) повељењем патријарха Арсенија III. „ва велицеИ нужди од господствбгоштих" хиротонисан (посвећен) Сава Очинић за цетињског владику (1. с.), а 1700. Јунија посветио је патријарх Арсеније III. у Сечују Данила Петровића за владику цетињског. По укинућу пећске патријаршије 1766. затекавши се на престолу митрополит црногорски Сава Иетровић, прогласио се за самосталног архијереја, без да је за то од икога искао дозволу и од тога су се доба црногорски митрополити, које је народ бирао, посвећивали у Карловцима, као Петар I., односно у РусиЈИ као Петар II. а његови прејемници. И ако г. Вукићевић по „ Православном црквеном праву и од епископа др. Ник<>дима Милаша тврди, да је еамосталност — автокефалност — цетињској митрополији признала и сама цариградска патријаршија; о њеној автокефалији нема другог спомена и доказа, до ли што се она у Атинској Синтагми V. стр. 529. назива автокефалном митрополијом. У осталом, може се правим уникумом назвати автокефалност једне епископије — митрополије, у којој нема више од једног епископа — митрополита, кога је пре народ бирао, а сада кнез, и који мора да мољака друге, да га посвете. Што је 1894. рекао г. Вукићевић за призренску епархију, а наиме: „и нема смисла давати автокефалност једној епархији, која под собоа не би имала ни једног суфрагана епископа"; то се исто може казати и за автокефалност цетињске митрополије. По укинућу је пећске патријаршије 1766. издат и митрополиту Сави султанов берат, у ком му се саоиштава како је укинута пећска