Српски сион

Стр. 314

СР11СКИ СИОН

Б р. 11.

шве три листе кои ид8 (5 мора грћком и обрстарВ и мон четврти иошлите таки оу крижевце. * * б.) григорЈв клисара и >во ша.ошмн в8косава хромога тамо,да оучи и иомнже 1џвде стрићи зато да&{ем8 добрб др8жин8 кои се том8 раз8м1к>, да се стриже хцо се брже може, 1врс м> великтз кварЂ монастирб б^д8ћи да в8на иде по зл8 п 0ВЦ4 и од нни ,мт> гин8 1С врбћине. 0 ТвМБ идравствШ. Оу новом дво| 8 27. анрилГа 1682. Раићгз 2огсМсћ ЕрГвкориз Р1а1.

0 п и с ерпских фрушкогорских манастира 1753. год. Нриопштио: д. Р. (Продужење.) Инвентариум. Церков соаидана от камена, стародревна, во имја св. Безсребреников и чудотворцев Косми и Дајмана иже от Асии, невједомо которими здатели и ктитори, понеже извјестија никаковаго не обрјетохом, ниже времја когда сооружена јест знаетсја. Долготоју с олтарем до врата заиадних 10 кл., широтоју у цјевницах 6 кл., висотоју 2*/ 2 кл., сведена на ћемер, пјевнице округле, над њима труло на четири столпа, на трулу 8 пенжера с стакли без катри, патосата каменом и циглом, моловата сва како олтар, труло, церков и препрата старом молерајом гдје что порушена, на олтару, на пјевницах, на паперти по 2 пенжера с катрами и с стакли. На паиерти врата ветха ораова с костију изшарана на два крила, над вратима с поља моловат спасителев образ, обојуду св. Косма и Дамјан, верху Богородичин образ, около јего Михаил и Гаврил архистратизи. Церкив бакаром покривена 1741. иждивением монастирским, такожде с иоља репарирата штукаторским лозами.- Олтар такожде бакаром покривен иждивением монаха Јоаникија намјестника и илеменитога Госиодара Мишка Бачлића, житеља вароши Футога. Труло високо от церковнаго крова 2*| 2 кл., с поља моловато образи разних свјатих, покривено нлехом на двјс јабуке, једна јабука верху от бакара, нозлашчена над неју крест от жсљеза нозлашчен.

На олтару такожде крест от жељеза и јабука под њим от плеха нозлашчена. Звоница пред церквију созидата от цигли, висина зида 14 кл., налировата штукаторским дјелом, всрху 8 јабуке нлехом нокривене, четврта от бакара позлашчена, крест от жељеза позлашчен такожде, у неј 2 звона, једно от 2 а друго от 1!ј 2 центе. В звонику канела во имја св. христова Николаа устроена, неосвја шчена, преетол у дувару усјечен, такожде и ироскомидија, верху каиели моловата Св. Тро ица, около 4 евангелиста, над престолом изображено распјатие Христово, окрест Св, Јоан иредтече и Мати Божија, Марија Магдалина, и Лоз гин сотник. Окрест престола написани образи Христов и Богородичин на дувару, 2 свјашчника от жељеза позлашчена, на сваком по 2 свјешчи у дувару усаждена. На престолу антиминс освјашчен Г. Патр. Арсением IV. 1744. Јунија 7. котори и благоволив в сеј капели службу божествену.ју совершити 1745. Дек. 5., јакоже своеручно јего Блаженства нисание јављает. Један образ с поља от западне стране наиисан св. чудотворца Николаа. Сеј звоник созида се трудом и иждивением и ктиторством свјатопочившаго Г. Арх. и Митр. Викентиа Јоановића, сего монастира пострижника бивша, 1735. Внутр цркве во олтарје престол созидан циглом на једином столпу, честнаја транеза от камена јединаго, освјашчена Никанором Димитријевићем еп. костојничким 1718, јакоже и знамение јављает васкоматија, на престоље 2 плаш чанице от платна бјела а 1 от свиле червене, 1 от червена и зелена атлаза, 1 от алаже ветхе; антиминс освјашчен СоФронием Подгоричанином Арх. карловачким, в нем и мошчи сут; 4 свјешчника посребренена; иконостас от ораова дрвета, костими и коситером навезен. Проскомидија у дувару усјечена, на неј: покров от платна бјела, свјешчник от туча, умивалница от једнога камена устроена, таксиматица у дувару усјечена, кадилница от туча, кон дирић от калаја в нем свјатое миро, звонце от туча, 2 ибрика бакарна умивална, 3 легена бакарна, анаФорница от калаја и тас, кивот ради храненија тјела Господња от илеха. Темло. Крст древјан пилтарскаго дјела, на нем распјатие уписато, вес моловат и позлашчен, обојуду јего 2 иконе: Богородичина и Јоана предтечи. Испод крста у два реда 40 икона малц,