Српски сион

Отр 318.

СРПСКИ сиоа

В р. 11.

пресвјатија Богородици ЧестЕтго Јего иокрова, 1752. Јулија 21. На престоље: антиминс, освјашчен Г. Арх. и Митр. Павлом Ненадовићем, плашчаница от салвете дугачка до земле, нова, а једна от платна ћерћели; бошча зелене свиле; крст јерусалимски а 1 водачарски, 3 свјегачника от туча. Проскомидија усјечена у дувару, на неј: Покров, бјел от платна, мала икона Богородична; умиваоница усјечева у дувару, тако и иексиматница, ибрик от бакара, звоно от туча, тиганица жел>езна ради ношенија огња, 3 завјесе нове от картона. Темпло ново пилторско дјело јешче написано, 2 иконе престолне, икона храмовна, 3 кандила от туча, стол, налоња, цвјет от туча на њему 6 свјешча, стахар и Фелон от нлатна, 1 пар наруквица, 4 иконе на хартии на њима распјатие Христово, знаменано на нима когда и ким церков јест освјашчена. Сија капела из Фундамента созидата и со вершена трудом и иждивением и подвигом пред ставлшагосја хажи Јоаникиа монаха сеја св. обители бивша пострижника и намјестника 1751. Окт. 1. Сеј монастир привилегији своја имјеет: 1. От ЈосиФа римскаго цесара у оригиналу, на неј печат у месингу на златном гајтану висит, издана у Бечу 1706. Апр. 9. 2. Патент издат от гра®а КараФа у оригиналу, издан у Варадину 15. Окт. 1702. 3. Копија от привилегие видимирата у Петроварадину чрез камерал провизора Петра Валтера 1708, ®еб. 13. 4. Турски писама различних осам комада. 5. КонФирмација от привилегии от римскија императрици и кралици хунгарскија Марии Терезии, у червеној кадиФи оправлена, на пергаменту писата, печат висит на златну гајтану от месинга, издапа чрез хофдепутацију 1746. Дек. 20. У Бечу. 6. КонФирмација тојеже императрици и кралици, издана чрез канцеларију унгарску 1747. Јунија 9. у Бечу, 7. Копије от обоих конФирмзциах. 8. Реамбулација от групта монастиреког на немецком језику у оригиналу 1742. Дек. 19. Сего монастирја хумки: От востока буковачка вода хумка наречена Мариана Костајничева. От полудне хумка Јована Киселичанина.

Пак от иолудпе хумка голи бикоћ, наречена Синесијева. От запада хумка столица, наречена хумка кнеза Лазе. Полуношчи хумка думбовски поток, наречена Стојка Лишићева хумка. От полуношчи бара Развој хумка. Вскпр. Г. Арх. и Митр. Павел Ненадовић двигнувшисја из мон. Гргетега 22. Јулија, пришел во своју резиденцију карловачку, идјеже до 24. и в тој 24. Јулиј иригпел здје во мон. Раковац, и за утра благоизволил божественују литургију служити, куино с Г. еп. Партением, г.г. архимандрити, игуменн, дјакони десет иерсона, во времјаже нричастнија преосв. г. епископ поучителное слово читал народу. Совершевшејсја божественој служби, молитви баагодарственија во олтарје читал их високодостојњејшее нреосвјашченство, такожде и сослужашчи с их вскпр. велегласно појали на среди цркви (оболчени во одежди) славословие великое, воспоминанија ради побјеждених полков турецких бивпшх в сеј ден 25. Јула под Петроварадином 1716. Погом трикратное около церкве с литиеју обхождение, с благодарстденими пјеснми сотворили. 27. же пак ден соизволил их вскпр. купно с Г. Партением, с архимандрити, свјашченици и дјакони осм пбрсонами в капеље на гробију, службу служити. и на ној рукоиоложил дјакона Тому во свагаченика из Хорватске вз села Грубишна поља. Та кожде рукоположил дјака Луку во дјакона та. кожде из Хорватске из села Павловаца. По божественој служби, творили иарастос свјатопочивгаим Архиепископом и Митрополитом Мојсеју Петровићу и Викентију Јоановићу. Сеј монастир имјеет свој салага во предјелу Бачком на грунту племенитородних Господеј Черноевићев, на сеиишчу зовом Кеси, на которое селишче илаћа монастир аренде по 75 ®ор. на годину, сегоже љета изволили вишеречена Г. Чарноевићи за свој сиомен ноклонити. На сем салашу јест: кућа от плетера, по кривепа трским у њој ствари — — —- — 3 кОла волујска оправна, талиге с хамом и уздицом, кон талигаш, хамбар от дасака растови, 4 коња, 16 волова теглећи под жигом, 93 говеда у гули нод жигом, 30 телади годишни, 34 коња под жигом, 12 ждребади овогодигањп, 22 овце музаре, 20 јагањаца овогодишњи, 8 гаиљежади лански, коза с јаретом; 20 глава свиња, 10 прасаца овогодишњи, 30 јутара жита ози-