Српски сион

Б р . 11.

С тр . 293.

гомђ разговор-в, или еств ср'дачное желан4 по ком8 челов^кЂ све ибЗицанное ирјвмити проситгћ и чаетч>. 2. В. Тко е дбжанЂ молити се; От. Сваки человћкч., а поваивеће нравсв г ћрнБш Хрјстгннингв, кои има др'зновете о Хр^стЉ сђ в'Ј1ром г Б прист8иати ка ирестолВ славн. 3. В. Зашто е онгб дВжанБ молитисн; От. 1) 6рт> самЂ Спасителв так«) запов^да говорећи: Непрестанно молитесе, и бдите и молите се (Мае. 26, 41., Марк., 13, 33., Л8к., 21, 36.) 2) Б$д8ћи да у многих г б налазимо се бедахт>, и треб8емо от Бога номоћи, зато еств и запов^дш, да га призивамо у време скр'би наше (Фал. 49, 15.). 4. В. ТТТто смо дВжпи от Бога просити у молитви; От. Двострбке с8тв веш,и кое нросимо от Бога, т. е. дВшевне и тћлесне, временне и в^ћчне. 5. В. Кое се наипре искати валаде; От. Дбховне, кои д8ши сл8же. Кое пакт. веб благодатв и милостб , прош,енхе и 1џставлен1е гр^хшвЂ. 6р г б докле намг гр^хи неотпВстетсе, проче молитве наше услншане не 68 д 8 гб. 6. Ком8 валн молити се; От. 6дином8 тригпостасном8 Бог8, кои и хоће и може помоћи намг, и што просимо даровати. О нђ самђ так«> ааповед10 говорећи: призови ме в' дан -б скр'би твоел, и измб те (Фал. 49, 15.). 7. В. Но каки> валл молити се; От ХошетЂ отецЂ небеснБш, да 6 бх све молитве наше вазсилате бБхле имени 1 ис В сб ХрЈстовомЂ. За то свака молитва кон се лишава вере, у име СБхна бож!а недћВствителна адстае, и таки; дакле вћрохо Ва ХрЈСТа валн МОЛИТИ Се. (Наставиће се.)

0 укинућу пећске патријаршије и њеном наелеђу. Д. Р. II. И пошто ово знамо, да пређемо на литање: је л' 1766. каноничким путем укинута пећска иатријаршија?

Као што смо споменули, г. Вукићевић је 1894. држао и тврдио да је с ферманом султановим од 11. Сентембра 1766. пећска патријаршија укинута, а 1904. тврди да је поменуто укинуће било насилничко, самовласно и цротивканоничко (11. стр.) А њено је укинуће — рече — неканоничко с тога, што она није никада саборчо вакључила, да се укине и иодвргне јурисдикцији цариградске цркве, и што се нису сви њени суфрагани епископи одрекли своје матере цркве — пећске патријаршије —, јер су њено укинуће тражили само 8 митрополита, а у то је време било око 30 епископа, па и оних потписатих на молби за укинуће 8 митроцолита, нису сви искали њено укинуће. У ферману турског цара султана Мустафе Ш. од 11. Септембра 1766. вели се, како су му цариградски патријарх са синодом митрополита станујућих у Цариграду иоднели молбу с разлозима, да се укине пећска српска иатријаршија и сједини са цариградском, међу којима је главни разлог, што су пећски патријарх Калиник, митрополити: нишки Гаврило, скопљански Константин, босански Серафим, ужички Митрофан, београдски Јеремија, самоковски Неофит и ђустендилски Гаврило, поднели патријарху и синоду закључак и молбу за њено укинуће и сједињење са цариградском, коју је молбу султан и одобрио, те наредио: да се она укине и да се никоме више не даје та патријаршија. Исти ферман султанов мора се узети као правомоћно издани државни акт, и то онако исто, као и акт цара Душана од 16. Априла 1346. о проглашењу српске архиепископије за натријаршију, и као цривилегија цара и краља ЈГеополда од 4. Марта 1695. којом је потврдио установљење српске архиепископије и митрополије у Угарској. Јер као год што је цар Душан на закључак сабора, у ком су присуствовалиуз осталу властелу, српски архиепископ, трновски патријарх и бугарске владике, охридски архиепископ, грчко више свештенство из освојених грчких провинција, проте, игумани и старци из св. горе, црогласио српску цатријаршију, а цар и краљ Леополд на молбу патријарха Арсенија Ш., одобрио установљење сриске архиеписконије у Угарској; — тако је 1766. и султан Мустафа Ш. на молбу цариградског патријарха и његовог