Српски сион

С тр . 386.

СРПСКИ

СИОћ

В р. II.

Крушедол в купје е арх. крушодолским Г. НикиФором, взјавше јегаче и из мон. Пахомија јрм. и Мојсеја јрм. подобњеже и проигумена Деонтија ондје сушчим и селским обоим свјашчеником Петру старому и младому Давиди Гарићу, и тамо пред церквом крушедолском собравтимсја љеколиквм крушедолцем, и крушедолским прњаворцем такожде, от стране них вскнр. Г. Арх. и Митр. первјеје дав им поздравление, нотом говорих и совјетовах да монастиру Кругаедолу на отимании земле и грунта нечине обиду,особито же ирњаворцем говорих, да они за труц монастиру чинећи, на мон. земли домов неподижу и неправе, зачто ашче непослушајут, за них допосле тјашко будет, јегда начнут и неволеју исте евоје домове разметати, и с мон. земле преносити. И они на све рјечи мое, аки свирепи звјерие смотрајушче, много нротивних изговориша, а најпосле сказагае ирњаворци, да они спахију илочкога слушајут, и он им тамо домове нравити доиустил, кад он спахија заповједит, тогда хоћеју их кварити, а без рјечи спахине ничто творити не будут: и сотим ми пак у мон. возвратихомсја. Тогож. Прокатор монастиреки с Г. еекретаром Павлом и Викентием арх. у Крушедол дошедше, у еело идоше, и ове домове нове, что нрњоворци нравет, видјеша, ту и реметски игумен Атанасиј бил с њима. 28. Марко Степановић из села Мавћелоса, жалил се здје суду духовному на евоју жену именем Живану, како она с ним живјети не хоће, но сјетујући тамо сјемо бјегает, а за који узрок но не знает. Представлена жена, и зачто тако от мужа своего законаго бјегает вопрошена, отвјет даде: будући он Марко к смјегаенију са женоју ненадобни, и да година днеј уже преигала какосу се вјенчали, она обаче с ним како еа своим мужем јешче смјешенија неимала, но и сад дјевицеју јест. Марко он иак иа сие отговара ее, да то истина ние, но да он имал с неју смјешение к;1ко муж еа женом, развје она рада самоволствовати и скитати се, того ради такве ексекуцие поетавља. За јеже и ми нојзи веровати немогушче, дахом с њеколико камжија наказати ју, наипаче же заплашити хотјашче да би смирила се и за мужа пошла, обаче она и тако невасхотје склоаити се, и говорит, да болгае волит у воду скочити и удавити се, него ли би нак за овога мужа пошла, и ашче ју примораем, да сама себи

смерт задати хоће, но просила се поћи у старп Јазак монастир код ондје сушчих монахин послуживати и живјети. С того и ми разсуждајушче, и бојаптчесја, ашче ју силоју за мужа поити приморамо, може она или себи, или мужу на убиство устремити се будет, и да таква зла избјежим, судихом но јеја зактеванију бити, и с преноручителним писанием у стари Јазак г монастир послахом ју пребивати, и мужа јеја увјешчахом за њекое време да нотерпит, докле видимо какав и онамо живот она Живана показати будет, и ириказахом јему Марку да ној Живани незине код неговога дома находјашчијасја халини и кошули даст, особитоже за то манћелоскому кнезу нривручихом писанием, агаче би Марко доброволно халетина дати Живани нехотјел. да га кнез принудит. М а р т а. 2. Пспитане и присуђене за голубиначкаго пароха попа Јоакима Николића, котори ходил без ваироса и знања Г. Архиепископа, и на два мирске власти суда, а то јеет код кнеза и провизура иригакаго ходил, за њекују на два нарчета предератују атестацију покрај Шодолаца Ивана и Миће сведочил, и то оно сказивал что ние истина, како по том и сам признал. Здје находитсе и пиеание ирижкаго кнеза и прочих таначнаков, означеное с литером •[. Л, они нод 24. ®ерв. них вскпр. о овом дјелу за попа Јоакима писагаа. 6. Пегачанскому протопони Јоану Минацкому началному и прочим всјем епитропом црковним, старога попа Ристе пешчанскаго тужбу у копии, от слова до слова преписатују послахом и писахом им, да они за то праведњее апробирајут, и испитајут ашче истином таково безчестие от Ане Адамовице, јеја дшчери Естири, и браће Естирине претерпјел, послахом же им и три атестацие у ориганалу, ихже поп Риста пих вскпр. покрај свое тужбе приложил, и таколи ствар била , наложихом особито, да и доктора и ®елчера запитајут, и атестацију от их ашче добити могут о том, кто их послал над представлшаго се Атанацка мужа Еотирина. Все же сие испитание на нисму са своими нодписи, с поврашчением изте Б атестацие у оригиналу что скор.јејше а пошљут них вскпр. приваручити изволиша, в томже им послатом писании. Тогож. Стојан Велшин, жител каменички принесал в предложеном них вскпр. мемориаље,